Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-21-00018-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano.

Autor Benjamin, Walter, 1892-1940 ; Benjamin, Valter, 1892-1940
Naslov Moskovski dnevnik / Walter Benjamin ; djelo prema rukopisu izdao i s bilješkama popratio Gary Smith ; [predgovor njemačkom izdanju Gershom Scholem ; prevela s njemačkog Mira Đorđević]
Ostali naslovi Moskaner Tagebuch. srpski jezik
Jezik bosanski, srpski
Vrsta građe dokumentar.lit.
Godina 1986
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1986
Drugi autori Smit, Gari (izdavač) ; Đorđević, Mira (prevodilac)
Fizički opis 205 str. ; 20 cm
Zbirka Biblioteka Žarišta ; knj. 3
Napomene Prevod dela: Moskaner Tagebuch
Predgovor njemačkom izdanju: str. 5-10
Bilješka izdavača: str. 199-200
Registar.
(broš.)

„Moskovski dnevnik“ Valtera Benjamina nastao je tokom njegovog boravka u Moskvi od decembra 1926. do februara 1927. godine i predstavlja spoj intimnog dnevnika, putopisnih beležaka, političkih zapažanja i fragmentarne kulturne kritike. Benjamin u Moskvu dolazi u trenutku kada ozbiljno razmišlja o pristupanju Komunističkoj partiji, ali ga neposredni susret sa sovjetskom stvarnošću čini još neodlučnijim. U dnevniku pažljivo posmatra svakodnevni život grada, ulice, prodavnice, pozorišta, muzeje, dečje igračke, reklame, saobraćaj, siromaštvo i birokratiju, pokušavajući da razume kako se revolucija odrazila na običan život. Moskva je za njega istovremeno fascinantna i teška, puna energije, ali i protivrečnosti.
Važan sloj knjige čini njegov odnos prema latvijskoj pozorišnoj rediteljki Asji Lacis, zbog koje je delom i došao u Moskvu. Dnevnik zato ima izrazito ličnu dimenziju: Benjamin beleži susrete, ljubomoru, približavanja i udaljavanja, sopstvenu usamljenost i nesigurnost. Upravo spoj političkog, urbanog i intimnog čini ovu knjigu naročito zanimljivom.
Za Benjaminovu poetiku karakterističan je način na koji iz sitnih detalja izvodi šira zapažanja o društvu i modernom gradu. Zato „Moskovski dnevnik“ nije samo dokument o Sovjetskom Savezu dvadesetih godina, već i važan tekst za razumevanje njegovog mišljenja o gradu, iskustvu, materijalnoj kulturi, politici i svakodnevici. Dnevnik nije bio namenjen objavljivanju u obliku u kojem je nastao; objavljen je posthumno. Danas se čita i kao dragocen autobiografski dokument i kao jedna od najživljih Benjaminovih knjiga.

Valter Benjamin (Walter Bendix Schönflies Benjamin; 1892, Berlin – 1940, Portbou, Španija), nemački intelektualac (filozof, teoretičar kulture, sociolog, književni kritičar, prevodilac i esejista) jevrejskog porekla koji spada u grupu intelektualaca okuplјenih oko Frankfurtske škole kritičke teorije. Njegovo najpoznatije delo je Umetnost u doba tehničke reprodukcije (Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) objavljeno 1936. godine. Godine 1902. upisao je Kaiser Fridrih školu, a srednju školu završio je 10 godina posle toga. Godine 1912. upisao se na Univerzitet u Frajburgu, ali nakon završetka letnjeg semestra, upisao se na Univerzitet u Berlinu, nastavljajući da studira psihologiju. Godine 1914, pred početak Prvog svetskog rata, počeo je da prevodi dela Šarla Bodlera. Naredne godine preselio se u Minhen i nastavio studije na Univerzitetu u Minhenu gde je upoznao Rajnera M. Rilkea i Geršoma Šolema. Godine 1917. prebacio se na Univerzitet u Bernu, gde je upoznao, tada buduću suprugu, Doru Sofiju Polak. Imali su sina Stefana Rafaela. Vratio se da živi sa roditeljima u Berlinu. Godine 1932, kada je Adolf Hitler preuzimao mesto kancelara Nemačke, preselio se na Ibisu, gde je živeo nekoliko meseci, a zatim u Nicu gde je izvršio samoubistvo. Poznatija dela Kritika nasilјa (Zur Kritik der Gewalt, 1921), Jednosmerna ulica (Einbahnstraße, 1928), Berlinsko detinjstvo (Berliner Kindheit um 1900, 1950), O fotografiji i umetnosti (1936).

MG P83 (N)