ISBN: 141
Godina izdanja: 1995
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Borisav Jović
Izdavač: Politika, Boegrad
Godina: 1995 (prvo izdanje)
Obim: 481 str.

Sadrđaj knjige je prikazan na fotografijama.

„Poslednji dani SFRJ“ je istorijsko i memoarsko delo Borisava Jovića, nekadašnjeg člana i predsednika Predsedništva SFRJ, prvi put objavljeno 1995. godine u izdanju novinsko-izdavačke kuće Politika. Knjiga predstavlja jedno od najznačajnijih i najkontroverznijih svedočanstava o raspadu Jugoslavije, jer je pisana u obliku neizmenjenih izvoda iz ličnog dnevnika koji je autor vodio u periodu od 15. maja 1989. do 8. jula 1992. godine.

Jović je naglasio da tekst nije pisan naknadno „po sećanju“, već se radi o autentičnim zabeleškama, prepisima sednica, stenogramima i zvaničnim dokumentima nastalim u trenucima odvijanja samih događaja. S obzirom na to da je autor bio u najužem krugu saradnika Slobodana Miloševića i predsedavajući kolektivnog šefa države, knjiga detaljno osvetljava tajne pregovore, sednice Predsedništva SFRJ, političke sukobe sa republikama koje su težile otcepljenju (Slovenija i Hrvatska) i ulogu vrha JNA.

Knjiga je podigla veliku buru odmah po objavljivanju jer je javno otkrila dogovore i političke kalkulacije iza zatvorenih vrata. Zbog informacija koje je izneo, Milošević je ubrzo nakon izdavanja knjige smenio Jovića sa mesta potpredsednika SPS-a. Zbog svoje dokumentarne vrednosti i detaljnih opisa odluka državnog vrha, dnevnik je korišćen i kao zvanični dokazni materijal pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal) u postupcima za raspad zemlje.



Borisav Jović (1928–2021) bio je jedan od ključnih srpskih i jugoslovenskih političara s kraja 20. veka, ekonomista, diplomata i autor nekoliko istorijsko-memoarskih dela. Ostao je upamćen kao poslednji predsednik Predsedništva SFRJ pred njen raspad.

Rođen je 19. oktobra 1928. godine u selu Nikšić kod Batočine. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je diplomirao 1952, a doktorirao 1965. godine. Pre ulaska u najviši politički vrh, bavio se društveno-ekonomskim razvojem i služio kao ambasador SFRJ u Italiji u periodu od 1975. do 1979. godine. Tečno je govorio italijanski i ruski jezik.

Jovićeva politička karijera dostiže vrhunac krajem osamdesetih godina kada postaje jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića i ključni akter srpske politike tog doba. Izabran je za člana kolektivnog Predsedništva iz Srbije 1989. godine, a funkciju predsednika Predsedništva SFRJ obavljao je od 15. maja 1990. do 15. maja 1991. godine. Tokom velikih opozicionih demonstracija u Beogradu, Jović je kao predsednik Predsedništva doneo odluku da se vojni tenkovi JNA izvedu na ulice radi razbijanja protesta.

Sredinom marta 1991. podneo je ostavku jer Predsedništvo SFRJ (nakon čuvenog glasanja i protivljenja Bogića Bogićevića) nije odobrilo predlog vojnog vrha o uvođenju vanrednog stanja, ali Skupština Srbije tu ostavku nije prihvatila, pa se vratio na funkciju. Bio je zvanični predsednik Socijalističke partije Srbije od maja 1991. do oktobra 1992. godine, menjajući na tom mestu Miloševića koji je formalno morao da se povuče zbog ustavnih ograničenja. Nakon toga ostao je potpredsednik stranke sve do političkog razlaza sa Miloševićem 1995. godine, koji je izazvan upravo objavljivanjem knjige „Poslednji dani SFRJ“.

Iako je bio pod istragom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu, protiv njega nikada nije podignuta zvanična optužnica. Pred Tribunalom se pojavio kao svedok optužbe u postupku protiv Slobodana Miloševića, gde je detaljno svedočio o Miloševićevom autokratskom stilu vladanja, načinu donošenja odluka i političkim dogovorima iza zatvorenih vrata.

U kasnijem životu povukao se iz aktivne politike i posvetio pisanju knjiga (napisao ih je ukupno sedam), u kojima je analizirao uzroke propasti zajedničke države. Preminuo je 13. septembra 2021. godine u Beogradu od posledica koronavirusa u 93. godini života.