Godina izdanja: 2009
ISBN: 297
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Irina Jemeljanova
Naslov originala: Легенды Потаповского переулка
Izdavač: Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka / Beograd
Godina: 2009
Obim: 244 str.
Tiraž: 500

„Legenda Potapovske ulice: Boris Pasternak, Arijadna Efron, Varlam Šalamov – sjećanja i pisma” je biografsko-memoarsko delo ruske autorke i profesorke na Sorboni, Irine Jemeljanove.

Knjiga predstavlja izuzetno svedočanstvo o dramatičnim sudbinama nekih od najvećih stvaralaca ruske književnosti 20. veka.

Ključne teme:
- Pasternakova najveća ljubav: Irina Jemeljanova je ćerka Olge Ivinske, žene koja je bila dugogodišnja muza i poslednja velika ljubav slavnog nobelovca Borisa Pasternaka (i stvarni prototip za lik Lare u romanu Doktor Živago). Autorka iz prve ruke opisuje njihovu strastvenu, ali tragičnu vezu i progon koji su pretrpeli od strane sovjetskog režima.
- Književni krugovi i prepiske: Pored Pasternaka, knjiga osvetljava živote i donosi vredne prepiske i sećanja na ruske pesnike i disidente – Varlama Šalamova (autora Priča sa Kolime) i Arijadnu Efron (ćerku čuvene pesnikinje Marine Cvetajeve).
- Dokumentarna vrednost: Knjiga sadrži autentična pisma, sećanja i fotografije svedočanstva burnog i surovog vremena u moskovskim umetničkim krugovima.



Irina Ivanovna Jemeljanova (rus. Ирина Ивановна Емельянова) je ruska spisateljica, memoaristkinja i profesorka, čiji je život neraskidivo povezan sa tragičnom sudbinom sovjetske književne elite i represijom režima.

Rođena je 24. maja 1938. godine u Moskvi. Njen otac Ivan Jemeljanov bio je direktor škole, a preminuo je ubrzo nakon njenog rođenja. Odgajala ju je majka Olga Ivinska, pesnikinja, urednica i žena koja će postati istorijska figura kao poslednja velika ljubav i muza Borisa Pasternaka.

Od rane mladosti, Irina je odrastala u neposrednom okruženju Borisa Pasternaka u čuvenom umetničkom naselju Peredelkino. Pasternak je prema njoj imao očinski odnos, a ona je iz prve ruke svedočila nastanku romana Doktor Živago i histeriji koja je nastala u SSSR-u kada mu je dodeljena Nobelova nagrada.

Najmračniji period njenog života nastupa odmah nakon Pasternakove smrti 1960. godine. Sovjetske vlasti, koje nisu smele direktno da unište Pasternaka dok je bio živ zbog pritiska svetske javnosti, osvetile su se njegovoj muzi Olgi i njenoj deci. Irina (tada studentkinja) i njena majka uhapšene su pod lažnom optužbom za „krijumčarenje valute“, što se zapravo odnosilo na autorske honorare koje je Pasternak dobijao iz inostranstva za Doktora Živaga. Irina je osuđena na tri godine zatvora i poslata u ozloglašeni sibirski logor Ozerlag (kod Irkutska). Svoja potresna sećanja na ove dane opisala je u dokumentarnom eseju „Kćeri svetlosti” (Дочери света). Iz logora je puštena ranije, 1962. godine, usled političkog „otopljavanja” pod Hruščovom.

Po povratku iz logora uspela je da diplomira na prestižnom Književnom institutu „Maksim Gorki” u Moskvi. Bavila se prevođenjem i pisanjem. Udala se za poznatog ruskog pesnika, prevodioca i disidenta Vadima Kozovoja. Njihov sin, Andrej Kozovoj, danas je priznati francuski istoričar i profesor. Godine 1985. Irina se sa porodicom seli u Pariz. Tamo je ostvarila uspešnu akademsku karijeru predajući ruski jezik i književnost na čuvenom univerzitetu Sorbona.

Danas je Irina Jemeljanova prepoznata kao jedan od najvažnijih živih svedoka i čuvara sećanja na mračnu stranu sovjetske kulturne istorije i sudbine umetnika iza Gvozdene zavese.