ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2024
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ZA BOLJE DANE: Darija Karađorđević

Autor - osoba Karađorđević, Darija, 1859-1938 = Karađorđević, Darija, 1859-1938
Naslov Za bolje dane / Darija Karađorđević (Majra Abigejl Pankharst) ; [preveo sa engleskog Miloš Urošević]
Jedinstveni naslov For the better hour. srpski jezik
Vrsta građe dokumentar.lit.
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2024
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2024 (Valjevo : Topalović)
Fizički opis 125 str. : fotogr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Urošević, Miloš (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Urošević, Miloš (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Edicija Srbija 1914-1918
Sadržaj Sadrži i pesme Boj na Kosovu i Zidanje Skadra.
ISBN 978-86-515-2371-0 (Prometej; karton)
Napomene Prevod dela: For the better hour / Princess Daria Karageorgevitch (Myra Abigail Pankhurst)
Predmetne odrednice Prvi svetski rat 1914-1918 -- Srbija -- U uspomenama

Knjiga Za bolje dane, autorke kneginje Darije Karađorđević donosi nam još jednu priču o Velikom ratu i povlačenju srpske vojske kroz Albaniju. Autorka pripada redu malobrojnih žena koje su za sobom ostavile svoja svedočenja o tim „teškim danima“.

Ova knjiga će biti još jedna u nizu naslova kao još jedno svedočanstvo koje je napisala žena, a koje govori o Velikom ratu. Knjiga koja je pre svega pisana za inostrano tržište, namenjena je čitaocima koji ili ništa ili jako malo znaju o Srbiji. Knjiga ima devetnaest poglavlja. U početku, ona opisuje život u Srbiji, kroz svoje boravke u Vranjskoj Banji, Vranju, Nišu, Skoplju, Vrnjačkoj Banji. Govori o drugoj i trećoj invaziji Austrougarske, Nemačke i Bugarske na Srbiju, epidemiji tifusa koja je pogodila Srbiju, o putovanju kroz Kosovo (Mitrovica, Prizren, Peć), piše o boravku u Crnoj Gori (Cetinje), o povlačenju kroz Albaniju (Skadar, Alesio, Ičmi). Knjigu završava spasonosnom plovidbom do italijanskog grada Brindizija

Delo pred vama nastalo je iz potreba i želje jedne žene koja je donela odluku da bude svedok. Izgrađujući sećanje kao politiku pamćenja, ova knjiga predstavlja deo arhiva svedočenja. Ona, između ostalog svedoči i o onima koji nikada neće moći da svedoče, onima koji su ostali u nemogućnosti da budu svedoci, a pravi su svedoci – oni imaju autentičnost, baš kao što autorka ima legitimitet. Autorka je između ćutanja i sećanja odabrala sećanje kako bi ispričala doživljeno iskustvo, i kao takvo ga prenela drugima. Svedočenje ima moć protiv zaborava. Ono je zahtev za pamćenjem onoga što je bilo proživljeno, a što sada predstavlja iskustvo i što može i treba da bude znanje.

Dobro očuvana knjiga.