Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Viktor Serz - Radjanje nase moci

Prelom, Novi Sad, 2020.
Meki povez, 216 strana, posveta.
RETKO!

Prvi deo romana Rađanje naše moći približava čitaocu uzavrelo stanje španskog društva koje 1917. stoji na ivici otvorenog sukoba. Serž nas upoznaje sa političkim životom Barselone polazeći iz ličnih vizura raznolikih aktera – prosjaka, policijskih agenata, radnika, bogatih industrajalaca i mnogih drugih.

Rađanje naše moći svakako ne zauzima prvo mesto u opusu Viktora Serža, niti hronološki, niti po književnoj vrednosti. Odluka uredništva da ova knjiga bude prvo izdanje u našem kolektivnom poduhvatu nipošto nije slučajna. Utoliko što svojom delatnošću težimo da oslobodimo od tržišnog diktata prostor za angažovanu književnost, književnost koja inspiriše, nadahnjuje i veliča borbu za ljudsko dostojanstvo i slobodu, borbu protiv ugnjevatavanja i porobljavanja, logično je izbor pao na knjigu čije su stranice posvećene neugasloj nadi.

Prenosimo misli autora upućene sindikalisti, vođi Radničkog komiteta, Salvadoru Seguju (Salvador Seguí) koji se u knjizi pojavljuje kao Dario:

“Ovaj grad će zauzeti ruke, ako ne naše, onda neke druge, slične našima, ali jače. Snažnije, očvrsnule možda upravo zbog naše slabosti. Ako nas potuku – drugi ljudi, beskrajno drugačiji od nas, a potpuno isti, hodaće jedne slične večeri, za deset, dvadeset godina (za koliko, nije važno) ovom ulicom, razmišljajući o istoj pobedi. Možda će razmišljati o našoj krvi. Već sada mi se čini kao da ih vidim, mislim onjihovoj krvi što će takođe poteći. Ali oni će zauzeti grad.”

Iako su radnici 1917. potučeni a sam Seguj ubijen nekoliko godina kasnije, 1936. su ruke radnika zaista zauzele grad!

Виктор Серж (фр. Victor Serge; Брисел, 30. октобар 1890 — Мексико Сити, 17. новембар 1947), право име Виктор Љвович Кибалчич (ру. Ви́ктор Льво́вич Киба́льчич) је био руски револуционар, писац и новинар.[1] У својој раној фази је био анархиста, да би се након Октобарске револуције придружио бољшевицима.[2] Током 1928. бива избачен из партије а 1936. одлази из Совјетског Савеза.[2] Аутор је више књижевних дела.
Биографија
Рани период

Потиче из породице руских политичких емиграната настањених у Бриселу, где се и родио. Његов отац је био члан руске револуционарне организације Земља и воља, из које је касније након поделе настала организација Народна воља која је извршила атентат на цара Александра II Романова.[2] Његов рођак Николај Кибалчич је направио експлозивну направу којом је извршен атентат на цара.[1][3] Током свог детињства у Бриселу, Виктор Кибалчич је живео у материјалној оскудици, а његов рођени брат је као дечак умро услед неухрањености.[1]
Виктор Серж са својом тадашњом супругом Рирет Метрежан

Од 1906. постаје активан у анархистичким круговима, прво у Бриселу а затим и у Француској, где је заједно са својом партнерком Рирет Метрежан био уредник анархистичког часописа l`Anarchie.[2][1] Током 1912. он и његова партнерка бивају ухапшени након што су доведени у везу са Бонетовом бандом која је изводила пљачке банака и богатих.[1] Виктор Кибалчич није директно учествовао у њиховим пљачкама, међутим на кратко је пружао уточиште двојици чланова банде, оправдавао је њихове активности у свом часопису, и одбио је да сарађује са полицијом током вођења истраге.[1] Током 1913. већина припадника групе је осуђена на смрт, а Виктор Кибалчич бива осуђен на пет година затвора, док је Рирет Метрежан ослобођена кривице.[2] Док је био у затвору, Рирет Метрижан склапа брак са Виктором Кибалчичем како би могла да га посећује.[2]
Бољшевички период

Из затвора излази 1917. након чега прелази у Шпанију у којој учествује у устанку анархосиндикалиста, а овде и први пут користи свој псеудоним Виктор Серж, под којим ће касније постати познат.[3]

Након избијања Октобарске револуције 1917. покушава да пређе у Русију како би се прикључио бољшевицима, међутим бива ухапшен у Француској и интерниран у логор, и у логору остаје све до интервенције Данског црвеног крста који организује размену ухапшених симпатизера бољшевика за ухапшене антикомунисте у Русији.[2]

У Русију долази 1919. где ради као уредник Коминтерниног гласила и постаје члан Комунистичке партије Совјетског Савеза.[4][2]

У периоду 1923. и 1926. као агент коминтерне борави у Берлину и Бечу где одржава блиске контакте са локалним комунистичким партијама.[3] Током 1927. критикује политику СССР-а према Чанг Кај Шеку, и говори похвално о Мао Цедунгу.[5][3]
Лева опозиција

Постаје критичан према развоју догађаја у СССР-у и придружује се левој опозицији, на челу са Лавом Троцким, међутим сам Серж није био његов политички следбеник.[6] Након пораза леве опозиције 1928. бива на кратко ухапшен, и искључен је из Комунистичке партије.[4] У овом периоду пише три романа (`Човек у затвору`, `Рађање наше моћи` и `Освојени град`) и једно историјско дело (`Година прва Руске револуције`).[4] Његови романи из овог периода су објављени у Француској, а у Совјетском Савезу су тек 1989. године.[3]

Током 1933. бива поново ухапшен и депортован у Оренбург у Централној Азији, да би му током 1936. било дозвољено да напусти Совјетски Савез, након притисака француских књижевника Ромена Ролана и Андреа Жида.[4]
Живот у егзилу

Након Совјетског Савеза на кратко живи у Бриселу, а затим прелази у Париз.[2]

У емиграцији се повезује са антистаљинистичким комунистичким круговима.[3] Током Шпанског грађанског рата подржава Радничку партију марксистичког јединства (ПОУМ).[3]

Након инвазије Немачке на Француску у Другом светском рату 1940. године, бежи из Француске и склања се у Мексико, где остаје све до своје смрти.[2]

Умире у Мексико Ситију 1947. године, након срчаног удара.[3][4]

Његова аутобиографија `Мемоари револуционара` је објављена постхумно.[2] Његова два романа `Случај друга Тулајева` и `Незахвалне године` су написана у Мексику, и аутор није очекивао њихово објављивање током свог живота.[7] Ови романи су такође објављени постхумно.
Породица и порекло

Породица Кибалчич по мушкој линији води порекло од досељеника из Србије, који су се током Велике сеобе Срба населили на подручју данашње Украјине.[8][9] Неки извори наводе Николаја Кибалчича као стрица Виктора Сержа, међутим други, укључујући и самог Виктора Сержа, наводе да је Николај даљи рођак његовог оца.[1][10][11] Николај Кибалчич је био пионир ракетне технологије, и један је од главних учесника атентата на руског цара Александра II Романова.[1][8] По презимену његове породице је назван Месечев кратер Кибалчич.[12]

Син Виктора Сержа је био Владимир Викторович Кибалчич, познати мексички сликар.[13]
Дела

Човек у затвору (1930)
Година прва Руске револуције (1930)
Рађање наше моћи (1931)
Освојени град (1932)
Поноћ у веку (1939)
Случај друга Тулајева (1948)
Мемоари револуционара (1951)
Неопростиве године (1971)