pregleda
Božidar Spasić - LASICA KOJA GOVORI
| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 10735
Godina izdanja: 2000
ISBN: 86-902191-2-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Autor - osoba Spasić, Božidar
Naslov Lasica koja govori : osnovne pretpostavke borbe protiv terorizma / Božidar Spasić
Ostali naslovi Dosije Spasić
Vrsta građe dokumentar.lit.
Jezik srpski
Godina 2000
Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Spasić, 2000 (Pančevo : Grafoprint)
Fizički opis 270 str. : ilustr. ; 20 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂDosije
ISBN (broš.) 86-902191-1-0 (za izdavačku celinu)
Napomene `Dosije Spasić` --> korice
Na koricama autorova slika i beleška o autoru i delu s autorovom slikom.
Predmetne odrednice Tajna policija -- Jugoslavija -- U uspomenama
Božidar Spasić iznosi osnovne pretpostavke borbe protiv terorizma. Po pravilu, terorizam se javlja u talasima, svakih desetak godina i nijedno vreme i nijedan kutak zemaljske kugle nije na njega imun. Svaka država mora da pođe od suve činjenice – ona država koja nije sposobna da uđe u samu bit i suštinu terorizma, neće ga nikada eliminisati.
Božidar Boža Spasić (Čačak, 6. januar 1949) jugoslovenski i srpski je pravnik i obaveštajac, bivši pripadnik Službe državne bezbednosti (SDB), u kojoj je proveo 14 godina.
Biografija
Božidar Spasić. Rođen je 6. januara 1949. godine u Čačku. Njegov otac, Aleksandar Spasić (1927–1991), bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, nakon rata pripadnik Uprave državne bezbednosti (UDB), kasnije direktor Jugoslovenskog instituta za novinarstvo, dok je njegov stric, po kojem je i dobio ime, Božidar Spasić (1922–1941), bio zamenik političkog komesara prve partizanske milicije uspostavljene na oslobođenoj teritoriji Čačka.
Ubrzo po rođenju, sa porodicom se preselio u Beograd, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a potom diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Po završetku fakulteta, Spasić se zaposlio u Privrednoj komori Jugoslavije, da bi nakon toga prešao na rad u Institut za međunarodni radnički pokret, u kojem je radio do 1979. godine, kada stupa u Službu državne bezbednosti (SDB) i njenu Drugu upravu.
Kao operativac Savezne SDB, bio je zadužen za borbu protiv ekstremne terorističke emigracije. Nalazio se na poziciji šefa specijalnog tima, izvevši skoro stotinu specijalnih akcija širom Evrope. O svojim iskustvima rada u Službi, 2000. godine je napisao knjigu „Lasica koja govori: osnovne pretpostavke borbe protiv terorizma”.
Po napuštanju Službe 1993. godine, otvorio je detektivsku agenciju SIA – Srpska istražna agencija, u kojoj je bio angažovan sve do odlaska u penziju, 2007. godine.
Knjige i odlikovanja
Spasić je napisao dve knjige:
„Smrt je njihov zanat: Dokumenti ustaškog terora”, Beograd, 1993. (koautorstvo sa Ljiljanom Bulatović)
„Lasica koja govori: osnovne pretpostavke borbe protiv terorizma”, Beograd, 2000.
Tokom svoje službe u Državnoj bezbednosti, odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima i Medaljom rada, kao i nizom specijalnih i službenih odlikovanja.
MG P45 (N)
Autor Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Naslov Duhovno buđenje / starac Pajsije Svetogorac ; [prevod sa grčkog jezika Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana]
Ostali naslovi Pneumatiki afipnisi. scc
Jezik srpski
Vrsta građe knjiga
Godina 2005
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja [Ristovac] : Manastir Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, 2004 (Niš : Sven)
Drugi autori Filoteja, igumanija (autor dodatnog teksta)
Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Gornje Žapsko (prevodilac)
Fizički opis 355 str. : autorove slike ; 24 cm
Zbirka Pouke / starac Pajsije Svetogorac ; tom 2
Napomene Prevod dela: Pneumatiki afipnisi / Gerontos Paisioj Agioreitoj
Tiraž 2.000
Str. 13-17: Predgovor / igumanija Filoteja.
Predmetne odrednice Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Ovaj drugi tom pouka starca Pajsija Svetogorca, Duhovno buđenje, obuhvata teme koje se tiču današnje stvarnosti. One nas prizivaju na postojano bdenje i spremnost, pripremajući nas na neprilike sa kojima ćemo se najverovatnije suočiti. Jer – kao što smo već videli – obistinjuje se ono što je Starac često govorio: „Prelazićemo iz oluje u oluju. Neko vreme će tako da bude; jedna sveopšta pometnja“.
Starac Pajsije rođen je na praznik svete Ane, 25. jula 1924. godine u maloazijskom selu Farasa, u Kapadokiji (današnja jugoistočna Turska). Njegov otac Prodromos, bio je gradonačelnik Farase i veoma pobožan čovek. Duhovni otac Prodromosove porodice bio je čuveni sveti Arsenije Kapadokijski. Starac Pajsije kršten je 7. avgusta 1924. godine od samog svetog Arsenija koji nije ispunio želju njegove familije da se dečak zove Hristo, kako se zvao njegov deda, i dao mu ime Arsenije. Sveti Arsenije je tada proročki rekao: „Ja shvatam da biste vi želeli da neko bude dedin naslednik, ali zar i ja ne bih mogao da poželim monaha koji bi bio moj naslednik.`
Samo nedelju dana kasnije na praznik Vozdviženja Časnog Krsta, od Turaka nasilno proterane, grčke izbeglice iz Farase nakon mnogih iskušenja stižu u Pirejsku luku u Grčkoj.
Posle odslužene vojske 1949. godine, Arsenije odlazi na Svetu Goru, ali samo na kratko. Ponovo se na Svetu Goru vraća sledeće 1950. godine. Zamonašio se u manastiru Esfigmenu 1954. pod imenom Averkije. Iste godine po blagoslovu napušta Esfigmen i prelazi u manastir Filotej gde postaje učenik oca Simeona, vrlinskog čoveka. Ime Pajsije dobija 1956. kada je postrižen u malu shimu. Godine 1962. je iz duhovnih razloga otišao na Sinaj u keliju svetog Galaktiona, da bi se dve godine kasnije vratio na Svetu Goru u ivironski Skit svetih Arhangela.
Godine 1966. ozbiljno se razboleo i do kraja života imao probleme sa zdravljem.
Krajem 1967. odlazi u Katunakiju gde se nastanjuje u Ipatijevoj keliji koja pripada manastiru Velika Lavra.
Sledeće 1968. godine starac Pajsije odlazi u manastir Stavronikita gde postaje učenik znamenitog ruskog podvižnika oca Tihona koji je živeo u keliji Časnog Krsta. Posle blaženog usnuća starca Tihona nastanjuje se u njegovoj keliji gde živi do 1979. godine kada prelazi u manastir Kutlumuš, tj. isposnicu ovog manastira po imenu Panaguda.
Godine 1988. starac Pajsije teško oboleva od raka. Poslednje dane provodi van Svete Gore u ženskom manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotiju. Ovom sestrinstvu starac je već godinama bio duhovni savetnik. U utorak 12. jula 1994. godine starac je smireno predao svoju dušu Bogu, kojeg je duboko voleo i kome je služio od malena. Podvigom osvećeno telo blaženopočivšeg starca počiva u manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotijy, pored Soluna.
MG155 (NS)
Predmet: 81986897
