Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-914453-0-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Džad, Toni, 1948-
Naslov Koliba sećanja / Toni Džat ; prevod Slobodanka Glišić, Slavica Miletić
Jedinstveni naslov ǂThe ǂMemory Chalet. scc
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2011
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Yes-pro, 2011 (Beograd : Čigoja štampa)
Fizički opis 188 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka
Miletić, Slavica, 1953- = Miletić, Slavica, 1953-
(broš.)
Napomene Prevod dela: The Memory Chalet / Tony Judt
Tiraž 1.000
Na koricama autorova slika i beleška o njemu.
Predmetne odrednice Džad, Toni, 1948-

TONI DžAT je završio Kings koledž u Kembridžu, Viša normalna škola (École Normale Supérieure) u Parizu, a zatim bio profesor na Kembridžu, Oksfordu i Berkliju. Na Njujorškom univerzitetu je kao profesor 1995. godine osnovao Remark institut za izučavanje evropske istorije i do kraja života, do avgusta 2010 godine, bio njegov direktor.
Stalni saradnik najuglednijih časopisa: Njujork rivju of buks (The New York Review of Books), Tajms Literari Saplement (The Times Literary Supplement), Nove Republike (The New Republic), Njujork Tajms (The New York Times) i mnogih drugih u Evropi i Americi. Napisao je i uredio 14 knjiga i dobio mnoga priznanja, bio finalista za Pulicerovu nagradu, a njegova najpoznatija knjiga „Posle rata“ bila je među deset najboljih knjiga 2005. Godine. „Koliba uspomena“ je njegova prva posthumno objavljena knjiga, novembra 2010. i istovremeno prva knjiga ovog autora kod nas.
„Koliba“ je knjiga sećanja kao nijedna druga. Svaki esej slika jedno životno iskustvo, od mirisa tako dragih mu vozova do cionističke mladosti u kibucu; od švajcarskih čarobnih bregova do pariske 1968; od kembričkih spremačica soba do francuskih intelektualaca… Čega god da se seća, Džat piše maestralno. Sa elegancijom duha, dostojanstvenom melanholijom, taktilnom slikovnošću i blistavim, duhovitim jezikom. Sa svešću da lagano umire…
Nekoliko meseci nakon pojave bolesti shvatio sam da tokom noći u glavi pišem čitave priče. Nema sumnje da sam želeo da zaspim, da sam brojanje ovaca zamenjivao složenom naracijom… Ali, za vreme tih malih vežbi shvatio sam da rekonstruišem i slažem – kao lego-kocke – segmente sopstvene prošlosti za koje nikad pre toga nisam mislio da su povezani. Može se pomisliti da je krajnje neukusno reći da je doskora zdrav čovek, s malom decom, koji je u šezdesetoj godini oboleo od neizlečivog degenerativnog poremećaja od kojeg će uskoro umreti – srećan. Ali ima više vrsta sreće. Kad neko postane žrtva bolesti motornog neurona, sigurno je nekad u životu uvredio bogove i tu nema šta više da se kaže. Ali kad već moraš tako da patiš, dobro je da imaš veliko skladište u glavi: puno delova sećanja koji se mogu preraditi, imaju višestruku svrhu, upotrebljivi su i stoje na raspolaganju analitički nastrojenom umu. Nedostajao je samo plakar za skladištenje. To što sam imao sreće da i njega pronađem dok sam prebirao po svom životu čini mi se da je blisko sreći. Nadam se da ću ga nekako iskoristiti.
Toni Džat, Njujork, maj 2010.

MG158 (N)