ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdanje Naše reči, London
Povez: mek
Broj strana: 130
Manji format.
Veoma dobro očuvana.

U ovoj knjizi nema mnogo toga što verziranom čitaocu ne bi bilo poznato iz već objavljene memoarske i druge književnosti. Ali budući da neko zbivanje postaje shvatljivije i plastičnije tek ako je obasjano s više pojedinosti i iz više uglova, smatrao sam da neće biti na odmet budem li i ja nešto rekao. Pri tome sam držao da su ljudi i ljudski odnosi važniji od suvih činjenica, pa sam njima i veću pažnju obraćao. A što u knjizi ima i onog što bi se moglo nazvati literarisanjem, to takodje manje treba pripisati mom načinu izlaganja, nego želji da predmet učinim zanimljivijim, jasnijim i istinitijim.

Radeći na svojoj autobiografiji, ja sam 1955. ili 1956. godine bio došao na misao da svoje susrete sa Staljinom izdvojim u posebnu knjižicu koja bi se mogla štampati pre i zasebno. Ali uskoro sam dopao tamnice — u njoj nije bilo pogodno da se bavim tom vrstom književne aktivnosti, budući ona, makar se odnosila na prošlost, ne može a da ne zadre u žive političke odnose.

Tek po izlasku iz zatvora, januara 1961. godine, vratio sam se na svoju staru zamisao. Dakako, ovoga puta, obzirom na izmenjene uslove i na evoluciju mojih vlastitih gledanja, toj temi sam morao priči nešto drukčije. Naime, veću pažnju sam obratio psihološkim, ljudskim stranama. Sem toga, uprkos tome što smo od Staljina u mnogočem daleko, o njemu se još piše toliko kontradiktorno, njegova suština je još u tolikoj meri živa, da sam smatrao nužnim da i ja, na osnovu vlastitih saznanja i iskustava, izvedem na kraju zaključke o njegovoj doista zagonetnoj ličnosti.

A iznad svega mene goni unutarnja potreba da ne ostane ništa nekazano što bi moglo imati značaja za one koji pišu istoriju, a pogotovu za one koji se bore za slobodniju ljudsku egzistenciju.

U svakom slučaju, i ja i čitalac trebalo bi da budemo zadovoljni ako je istina ostala neunakažena, makar i uvijena u moje strasti i razmišljanja. Jer moramo se pomiriti i s time da. makar koliko potpuna, istina o ljudima i ljudskim odnosima ne može a da ne bude istinom konkretnih ljudi, ljudi datog vremena.

(K-97)