Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Benn, Gottfried, 1886-1956 = Ben, Gotfrid, 1886-1956
Naslov Dvostruki život / Gotfrid Ben ; s nemačkog prevela Mira Litričin
Vrsta građe dr.knjiž.oblici ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1991
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1991 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 121 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Litričin, Mira = Litričin, Mira
Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi
(broš.)
Napomene Prevod dela: Dopelleben / Gottfried Benn
Tiraž 2.000
Pogovor / Mira Litričin: str. 115-121.
Predmetne odrednice Benn, Gottfried, 1886-1956


U dvostrukom grčevitom naporu da se održe i da održe nit nemačke kulture protiv totalitarizma, u sudaru totalitarizma, pisci u emigraciji spasli su i intelektualnu čast Gotfrida Bena. Ne time što su ga opravdali, nego što su ga uveli u svoja razmišljanja i što su pisali o njemu. Ako se zna da ti emigranti nikada nisu dobili pravdu, da ni posle sloma nacističke države nisu postali pobednici kako bi se moglo suditi po sada več besmrtnom sjaju tih imena i kako je antifašistička saveznička crno-bela legenda htela da to predstavi humanističkom svetu, onda o tome treba misliti sa poštovanjem.
Dvostruki život trebalo je, naravno, da pruži odgovor na neko od tih pitanja proizašlih iz Benove fascinacije fašizmom.
Izbačen posle rata po treči ili četvrti put u jedan novi svet, Gotfrid Ben je tih godina uspeo da ponovo pohvata niti pokidanog života, i ličnog i javnog, u poznim godinama u kojima nije jednostavno ni prihvatiti stvari onako kako dođu, reagovati na njih, pogotovu doživeti obnovu i učestvovati u promenama. Sa izraženom potrebom da oblikuje i određuje vladajući duh vremenu, što je kod Bena imalo nagonsku snagu, intelektualnu koliko i erotsku, i vrlo finih senzora za mnoge vidove svakodnevice, Ben je, naravno, znao da se nalazi na talasu koji će ga učiniti onim pravim pesnikom posleratne Nemačke, a osećao je i nadolazak svetske slave, tim podsticajniji što još nije bio sasvim obznanjen. Dvostruki život nalazi se na toj granici između potmulosti i javnosti jednog dela u usponu, nastao je sa sve prisutnijeg interesovanja za Benove pesme i njegovo egzistencijalno uverenje ne iz prave potrebe moralne rehabilitacije.

Gotfrid Ben se rodio 2.maja 1886, a preminuo 7.jula 1956. Bio je jedan od prvih ekspresionista nemačke lirike - nemačka varijanta evrospke moderne. Ekspresionizam je izašao na književnu scenu vilhelmovske Nemačke odbacujući `stvarnost`. U tom glasnom poricanju stvarnosti glas Gotfrida Bena nije među tišima, naprotiv. O kakvoj je stvarnosti govorio Ben? `Stvarnost, to je bio kapitalistički pojam. Stvarnost, to su bile zemljišne parcele, industrijski proizvodi, uknjižavanje hipoteka, sve što se kao ćar moglo označiti cenom. Stvarnost, to je bio darvinizam, međunarodne konjske trke s preponama i svaka druga privilegija. Duh nije imao nikakve stvarnosti. On se obraćao svojoj unutrašnjoj stvarnosti ...` Mlad medicinar, u vreme kad piše svoje prve stihove, živi među leševima u prosekturi, ili među budućim mrtvacima iz bolničkog odeljenja za obolele od raka. Agresivno insistiranje na gnusobi, nepoštedno svođenje čoveka na meso osuđeno na truljenje, brutalno, katkad, cinično slikanje čovekove očajne elementarne, biološke bede, ličilo je na utemeljivanje jedne nove estetike: estetike ružnoće. `U ratu i miru, na frontu i u pozadini, kao oficir i kao lekar, među crnoberzijancima i ekselencijama ... nikad me nije napuštao trans da te stvarnosti nema`. On ne samo da ne prihvata svet kakav jest nego odbija i da u njemu potraži bilo kakav smisao. `Antidogmatik materijalizma` nazvao ga je Krleža u svom eseju `O nemirima današnje nemačke lirike` (1931). Benova teza o apsolutnoj umetnosti izraz je Ničeovog, i njegovog, shvatanja umetnosti kao poslednje čovekove nade, umetnosti koja jedino može spasti čoveka od očajanja pred velikim ništavilom sveta.