Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

JES.20/16
SLUŽBENI GLASNIK 2015
tvrde korice
odlično očuvana kao NOVA nekorišćena

Hvala bogu što sam sve ono ostavio iza sebe. I što me ovo ovde nije potpuno osvojilo. Živeti između svetova, kakva muka i kakav poklon sudbine!... Da stvar bude gora nego što bi morala biti, Balkanci su pobegli u prošlost sve misleći da žure u suprotnom pravcu, da se prosvećuju i penju na nebo, da su najzad oni koji jesu i svoji na svome, da u nacionalnim državama sanjaju i žive davni plemenski san o bliskosti i jednakosti, bez tuđina i gospodara, pod čizmom omiljenih domaćih tirana. A kad su se probudili u jami bez izlaza – koja nije daleko od Kovačićeve „Jame“, jedino što nedostaje darovit pesnik i častan hroničar – shvatili su da oko sebe ne vide ništa drugo nego svoja podbula, ostarela, beznadna lica u proskinezi pred novim i nemilosrdnim gospodarima koje zovu braćom umesto da ih smatraju smrtnim neprijateljima... Prvi put u istoriji mogli su birati. Izabrali su ono što su mrzeli kod drugih i što sada moraju voleti, makar na silu, da ne bi prezirali sebe. Svi kasniji izbori bili su samo ponavljanje i obnavljanje posledica prvih i pogrešnih, onih iz godine devedesete. I zadugo će biti takvi i oni izbori koji slede, mora se nekako održavati najgora mogućnost demokratije, biranje loših i sve gorih. U protivnom, ako se kojim slučajem koriste dobre strane demokratije, nestaće jedina elita koja je ostala u mojoj zemlji, politička. Kulturna elita se nedavno ugušila, odgrizavši sebi jezik. I progutavši ga kao pečurku koja tek u želucu počinje lučiti otrov.

Vidosav Stevanović (1942) jedan je od najznačajnijih srpskih pisaca dvadesetog veka. Do sada je objavio preko dvadeset proznih knjiga, od kojih posebno izdvajamo romane Nišči, Testament, Konstantin Gorča, Odos Pandoras, Kuća na brdu pored sunca, Ostrvo Balkan, Ista stvar, Abel i Liza, Iskra, Sibila i Demoni, kao i dve knjige pripovedaka – Refuz mrtvak i Periferijski zmajevi.
Uređivao je najznačajnije srpske književne časopise, kao što su Vidici, Savremenik, Književna reč, Književne novine... Bio je generalni direktor i glavni urednik u beogradskoj Prosveti, urednik u Srpskoj književnoj zadruzi, sarajevskoj Svjetlosti, i direktor BIGZ-a.
Dobitnik je NIN-ove nagrade i nagrade „Ivo Andrić“. Početkom 1999. postaje Chevaller de l’Orde des Arts et des Lettres.
Dela Vidosava Stevanovića prevođena su na sve najznačajnije svetske jezike.
Poslednjih trideset godina živeo je u Kragujevcu, Beogradu, Grčkoj, Francuskoj i Sarajevu... Od 2007. godine živi povučeno i radi u selu Botunje pored Kragujevca.