Cena: |
Želi ovaj predmet: | 2 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
SVETLI I TAMNI DANI Todor Stefanović Vilovski
iz mojih uspomena
tvrd povez
24 cm
1985.
Указом кнеза Михаила 1861. године, основан је Прес-Биро Министарства спољних послова. Првих година звао се „прески биро“. Први шеф овог бироа био је Матија Бан – до 1880. године. И по свему судећи једини челник ове службе који није био истовремено и аустријски агент. Један од челника бироа био је и Тодор Стефановић Виловски, рођен 1854, а умро 1920. године. Пре доласка у Србију 1881. уређивао је „Србадију“ и „Српску зору“. Био је посланик и секретар Српског народно-црквеног сабора у Сремским Карловцима. По доласку у Београд, постао је најпре секретар Министарства спољних послова, а затим шеф Прес-бироа. За време Српско-бугарског рата 1885. био је и секретар краља Милана. Виловски је Бечу дојављивао све што је успевао да сазна. Историчар Васа Казамировић је у аустријским архивима пронашао податак да је Виловски био тај који је Министарству спољних послова Аустроугарске 1883. године доставио и препис „Начертанија“ Илије Гарашанина, које бечке службе до тада неким чудом нису регистровале. Шпијунска активност Виловског је врло интензивна у време анексионе кризе 1908, а затим током Првог светског рата. Септембра 1912, поново долази у Србију и по други пут постаје шеф Прес-бироа, али га овог пута Пашић користи и „намешта“ му информације онако које је он хтео да стигну у Беч. И последњи шеф Бироа из времена Обреновића, Бранко Петровић Шандор, такође је радио за Министарство спољних послова у Бечу. Његово шифровано име било је „Мали Бранко“. После преврата 1903, из страха бежи у Аустроугарску.