ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Autor: Domaći
Oblast: Neurologija
Jezik: Srpski

IZDAVAČ: Draslar, Beograd
GODINA: 2002.
POVEZ: mek
PISMO: latinica
FORMAT: 16.5 x 24 cm
TEŽINA: 430 g
STRANA: 269
STANJE: dobro očuvana

Medicina je kao i druge discipline u stalnim promenama. Principi i činjenice se neprestano menjaju i dopunjuju. Zbog toga i knjige brzo zastarevaju.

Ova knjiga ima ograničen cilj da služi samo kao uvod i početak za osposobljavanje lekara u ovoj praksi. Ovde je ukratko dato stanje urgentne neurologije do predaje rukopisa u štampu.
Posle dve godine rada kod profesora Bakera u Mineapolisu imao sam nameru i želju da i u Beogradu nastavim sa radom na cerebrovaskularnim bolestima i intenzivnoj nezi ali su bo- lesnici sa respiratomom insuficijencijom i dalje transportovani na Infektivnu kliniku, zgradu udaljenu nekoliko stotina metara. U to vreme, dekan Medicinskog fakulteta poverio mi je za- datak da sačinim predlog o potrebi i načinu organizacije novog odeljenja za cerebrovaskular- ne bolesti. Iz toga je nastalo prvo odeljenje za cerebrovaskulame bolesti. Danas je to Specijalna bolnica ”Sveti Sava ”.

Ova knjiga treba da ukaže na svu složenost i posebnost urgentne neurologije u našoj sredini, i na potrebu bolje organizacije i tešnje saradnje sa drugim specijalnostima, naročito sa neurohirurzima, ništa manje i sa anesteziolozima-reanimatolozima, specijalistima za internu medicinu i infektivne bolesti. Zbog toga, ali i zbog ekonomike koncentracije skupih dijagnostičkih aparata i laboratorija najbolje je rešenje da se sva odeljenja bolnice nalaze u jednoj zgradi.

Neurolog je prvi pozvan za dijagnostiku neuroloških oboljenja i indikacije za potrebu urgentnog lečenja tih bolesti. Zbog toga on mora poznavati i celokupan rad na intenzivnoj nezi, uključujući i rukovanje sa složenim aparatima te službe.
Na sadašnjem stupnju razvoja urgentne neurologije i intenzivne nege ovo nisu više oblasti beznadežnih slučajeva, što važi i za apopleksije. Ona sve više omogučuje bolesnicima da prežive i najtežu krizu bolesti i da posle lečenja imaju dobar kvalitet života. To je moguče već danas.

Sto se terminologije tiče, i ovde ću podsetiti na reči književnika i akademika Boška Petrovića: `Treba znati da je celokupan arsenal takozvanog srpsko-hrvatskog jezika srpska jezička materija ”. Milan Jovanović Batut, prvi dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, u svom delu `Građa za medicinsku terminologiju ” (Novi Sad, 1886) naveo je naš izraz klenut i klenutost, termin koji je svakako bolji od reči ”uzetost ” i `oduzetost ” za paralizu.

Lekovi, doze i laboratorijski podaci navedeni su prema sadašnjem stanju i standardima, zbog čega treba obraćati pažnju na mogućnost budućih promena. Posebno se skreće pažnja da je lekar dužan da pročita uputstva koja su priložena u pakovanju svakog leka o dozama, indikacijama, kontraindikacijama, o načini njegove primene, kao i o njegovim neželjenim sporednim dejstvima