ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973.
Autor: Domaći
Oblast: Psihijatrija
Jezik: Srpski

Autori: Dimitrije Milovanović, Maksim Šternić
Izdavač: Minerva
Godina izdanja: 1973.
Povez: Broširan
Format: 24 cm
Broj strana: 162
Stanje: Dobro - Veoma dobro (na koricama trag od tereta, unutrašnjost čista - bez podvlačenja, zapisa i sl.)

„Dijagnostičko-terapijski psihijatrijski praktikum” osmišljen je prvenstveno kao klinički i vaspitno-praktični vodič. Napisan je sa ciljem da lekarima opšte medicine, specijalizantima i studentima pruži jasne, strukturisane i brzo primenljive smernice u radu sa psihijatrijskim pacijentima.Knjiga je podeljena na nekoliko ključnih celina:Psihijatrijska dijagnostika i metodologija pregledaUzimanje anamneze (istorije bolesti) i heteroanamneze od porodice.Tehnike vođenja kliničkog intervjua sa psihotičnim i nepsihotičnim pacijentima.Status praesens psychicorum – detaljan vodič za pregled i beleženje trenutnog psihičkog stanja (svest, orijentacija, pažnja, pamćenje, mišljenje, afekat, nagoni).Klinička procena i klasifikacija poremećajaPrepoznavanje i diferencijalna dijagnoza velikih psihijatrijskih sindroma (shizofrenija, manično-depresivna psihoza, neuroze, reaktivna stanja).Dijagnostika organskih psihosindroma i mentalnih poremećaja usled povreda ili bolesti mozga.Hitna stanja u psihijatriji (suicidalnost, akutna psihomotorna uznemirenost, delirantna stanja).Terapijski vodič (Psihofarmakoterapija i drugi modaliteti)Pregled tadašnjih aktuelnih prva generacija psihofarmaka (neuroleptici, antidepresivi, anksiolitici/trankilizanti) i njihovo doziranje.Neželjena dejstva lekova i njihovo suzbijanje.Osnovni principi biološke terapije, psihoterapije i socioterapije u bolničkim i vanbolničkim uslovima.

1. Prof. dr Dimitrije P. Milovanović (1928–2009)Karijera i zvanja: Rođen je u Topličkom srezu. Medicinske studije i specijalizaciju iz neuropsihijatrije završio je u Beogradu. Ceo svoj radni vek (od 1954. do penzionisanja 1994. godine) proveo je na Neuropsihijatrijskoj klinici. Napredovao je od asistenta do redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Bio je i načelnik 9. kliničkog odeljenja.Doprinos: Važio je za izuzetnog pedagoga i stručnjaka, posebno u domenu kliničke psihopatologije, sudske psihijatrije i forenzičkih veštačenja. Bio je član Naučnog društva Srbije.

2. Prof. dr Maksim M. Šternić (1921–1999)Karijera i zvanja: Ugledni srpski i jugoslovenski neuropsihijatar, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Tokom sedamdesetih godina imao je ključnu rukovodeću ulogu na tadašnjoj jedinstvenoj Klinici za neuropsihijatriju u Beogradu. Od kraja 1974. do 1977. bio je predsedavajući Kolegijalno-poslovodnog organa, a od 1977. do 1980. godine direktor Klinike za neuropsihijatriju.Doprinos: Odigrao je veliku ulogu u modernizaciji klinike i postavljanju temelja za kasnije konstruktivno razdruživanje neuropsihijatrije na dve zasebne moderne ustanove: Kliniku za neurologiju i Kliniku za psihijatriju. Bio je mentor i predsednik komisija stotinama lekara na specijalističkim ispitima.

Ovaj praktikum predstavlja istorijski važan dokument koji svedoči o razvoju i ujednačavanju kriterijuma psihijatrijske dijagnostike na našim prostorima tokom druge polovine 20. veka.