Autor: Domaći
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Oblast: Vitaminologija

Vitaminologija - Vladislav Daničić
Očuvana

UVOD
Vitamini (na latinskom vita = život) predstavljaju bilo koju kompleksnu organsku supstanciju koja se prirodno nalazi u biljnom i životinjskom svetu i esencijalna je u malim količinama za metaboličke procese.
Čovek u dovoljnoj količini ne može da sintetiše ni jedan vitamin, a pojedine uopšte ne može da sintetiše, tako da se moraju unositi putem hrane. Današnji način proizvodnje i prerade hrane, uz industrijsku zagađenost sredine i stresogeni način života koji vodimo, oslovljavaju potrebu za dodatnim količinama vitamina.
U ljudskom telu kao koenzimi u mnogim enzimskim sistemima javljaju se metali i vitamini ili supstancije nastale od vitamina, npr. tiamindifosfat koji nastaje u reakciji između tiamina i fosforne kiseline. Molekul alkoholdehidro- genaze, koji u jetri katalizuje oksidaciju alkohola u acetat, sadrži dva atoma cinka. Cisteaminoksidaza sadrži atome gvožđa, bakra i cinka. Nikotinamid, jedan oblik vitamina B3, čini delove dvaju važnih koenzima: difosfopiridin- nukleotida i trifosfopiridinnukleotida. Ovi koenzimi se javljaju u više od dvesta enzimskih sistema. Svi ostali vitamini izuzev vitamina C takođe služe kao koenzimi.
Jedni su topivi u mastima (A, D, E, F i K) i deponuju se u čovečijem organizmu. Drugi su topivi u vodi i deponuju se u minimalnim količinama. Sve vitamine i oligoelemente treba uzimati putem hrane ili posle jela, više puta dnevno, jer se na taj način znatno povećava stepen apsorpcije. A, D, E, F i K vitamine treba uzimati uz masnu hranu. U slučaju manjka jednog vitamina svi drugi se teže koriste. Prilikom davanja jedne specifične kombinacije vitamina, za jednu određenu bolest, uvek treba dati i jedan multivitaminski preparat. Svi se izlučuju putem mokraće izuzev vitamina A, D i E, koji se uglavnom izlučuju sa fecesom. Pošto se vitamini topivi u vodi izlučuju četiri časa nakon uzimanja, da bi se u toku dana obezbedilo kontinuirano dejstvo, vitamini se u poslednje vreme proizvode u obliku mikrogranula, iz kojih se postepeno oslobađaju.
Izuzetna terapijska efikasnost bez neželjenih posledica ili uz minimalne neželjene posledice (A, B3, B6, D i K) kod megadoziranja, svoje objašnjenje nalazi upravo u činjenici da čine normalne delove čovečijeg metabolizma. U mnogim slučajevima terapijski efikasno može se delovati isključivo vitaminima. Njihova primena nikada nije kontraindikacija za istovremeno davanje drugih hemioterapeutika. Naprotiv, neželjena dejstva hemioterapeutika, uz vitamine, svode se na minimum. Efikasnost hemioterapeutika znatno se povećava. Pacijenti koji su na „hroničnim` terapijama iste uz vitamine ili svode na minimum ili potpuno isključuju.
U toku terapije hipovitaminoza koristi se visokoproteinska i visokovitaminska dijeta. Uz nju se daju vitamini prema indikacijama u dozama 5–10 puta većim od potreba za održavanje. Dijete inače takođe mogu dovesti do manjka izvesnih vitamina i oligoelemenata. Tako dijeta bogata proteinima, a siromašna ugljenim hidratima, dovodi do manjka vitamina A, C, gvožđa i kalcijuma. Izbalansirane dijete dovode do manjka vitamina B-kompleksa i kalcijuma.
Opisano je 12 retkih genetskih oboljenja zavisnosti od vitamina, koja obuhvataju 5 različitih vitamina: Bb B3, B6, B12 i D. Pacijenti sa ovim oboljenjima reaguju samo na velike farmakološke doze vitamina. Samo u slučaju vitamina D bolesnici mogu da reaguju na doze ispod preporučenih profilaktičkih.
Nijedna vitaminska terapija se ne sme naglo prekinuti.
Publikacija je napisana u vidu teza sa namerom da se na jednom mestu iznesu isključivo činjenice vezane za pojedine vitamine i oligoelemente. Namenjena je lekarima, farmaceutima, ali i svim ljudima bilo da su bolesni ili zdravi.
Pod naslovima Vitamini i Minerali pod tačkom 3. Preporučene doze, ukoliko postoje, na prvom mestu su navedene doze preporučene od strane Svetske zdravstvene organizacije, a zatim doze preporučene od drugih. Pod naslovom Sistemi, iznesene su kombinacije vitamina i oligoelemenata koje se primenjuju u terapiji određenih oboljenja. Kod pojedinih oboljenja dato je više različitih kombinacija, koje su kao takve objavljene od strane različitih autora. Ovaj deo koncipiran je tako da služi kao podsetnik, u cilju praktične upotrebe.
Zahvaljujem se doktoru Srđanu Blagojeviću, profesoru Beogradskog univerziteta, koji mi je pomogao svojim savetima, a ujedno je izvršio i recenziju rukopisa.