Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-349-0023-1
Oblast: Psihijatrija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Cooper, David
Naslov Jezik ludila / David Cooper ; prevela Ljiljana Filipović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1986
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1986 (Zagreb : `Ognjen Prica`)
Fizički opis 171 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Filipović, Ljiljana
Zbirka ǂBibliotekaǂ Psiha / glavni urednik Milan Mirić
(Kart.)
Napomene Prevod dela: The language of madness
Naklada 3.000
Predmetne odrednice Medicina -- Psihijatrija
Nekontrolisane predmetne odrednice shizofrenija / ludilo
Stanje: Zadnja korica ispod omota kao na slici, verovatno bibliotečka nalepnica uklonjena, ne vidi se od omota. Unutra obrisani bibliotečki pečati.


„Ne kažem da postoji radikalna potreba da se poludi, ali to ludilo je jedan očajnički izraz radikalne potrebe za ... promenom“. Ova primedba Davida Coopera ukazuje na njegovo proučavanje jezika ludila. Poludeti, jer nema nigde drugoga, koristiti taj jezik i kao izraz potrebe i kao izazov svetu koji ne vidi tu potrebu. Tako ludilo postaje optužba za naš neuspeh da spojimo našu seksualnost, naše živote i našu autonomiju.
Cooper ukazuje na potrebu da se prihvati ova optužnica i da se oporavi ludilo i njihovo iskustvo u procesu borbe da se stavimo zajedno. On ukazuje na načine na koje bismo mogli da sprovedemo ovaj program u praksi. Knjiga završava novom izjavom o stavu koji je autor, zajedno sa R. D. Laingom, iznio o šizofreniji u fikcijama i šezdesetim godinama. Statement je nov i moćniji nego ikada ranije, jer su se i svijet i Cooper promijenili. Anti-psihijatrija je dobila još jedan rezonanciju u ovoj knjizi i postaje zahtev da razumemo sebe.

David Graham Cooper (1931. u Kejptaunu, Južna Afrika – 29. jul 1986. u Parizu, Francuska) bio je psihijatar i teoretičar rođen u Južnoj Africi koji je bio istaknut u antipsihijatrijskom pokretu.
Cooper je diplomirao na Univerzitetu u Kejptaunu 1955. R. Laing je tvrdio da je Cooper prošao sovjetsku obuku kako bi ga pripremio za komunističkog revolucionara protiv apartheida, ali nakon završetka kursa nije se vratio u Južnu Afriku iz straha da će B.O. eliminisao bi ga. Preselio se u London, gdje je radio u nekoliko bolnica. Od 1961. do 1965. vodio je eksperimentalnu jedinicu za mlade šizofreničare pod nazivom Vila 21, koju je vidio kao revolucionarnu „anti-bolnicu“ i prototip za kasniju zajednicu Kingslei Halla. Godine 1965. bio je uključen u Laing i druge u osnivanje Filadelfijske asocijacije. Kao „egzistencijalni marksista“ 1970-ih napustio je Filadelfijsku asocijaciju u neslaganju zbog nedostatka političke orijentacije. Kuper je 1967. skovao termin „antipsihijatrija“ i napisao knjigu Psihijatrija i antipsihijatrija 1971. godine.
MG119 (L)