Jedna lukovica u pakovanju!


Zumbuli (Hyacinthus sp.) su omiljeni i najtraženiji prolećni cvetovi. Veoma su popularani zbog jakog i opojnog mirisa, dekorativnog izgleda cvasti i malih zahteva prilikom gajenja. U pitanju su višegodišnje, zeljaste biljke sa podzemnim stablom u vidu lukovice. Lukovica je krupna, konusna, sa većim brojem sočnih ljuspi koje su spolja obavijene tankim i glatkim zaštitnim ljuspama. Obojenost ljuspi zavisi od vrste ili sorte i na osnovu njihove boje može se pretpostaviti boja cveta.

Lako se gaje, a ovo je sve što treba da znate o nezi zumbula.



Listovi su linearni, tamnozeleni i obrazuju prizemnu rozetu iz čijeg se središta formira čvrsto i šuplje cvetno stablo koje nosi grozdastu cvast sa oko 15 (kod divljih vrsta) i do 50 zvonastih cvetova (kod kultivara), smeštenih na kratkim cvetnim drškama. Mogu se naći u raznim nijansama bele, ljubičaste, roze, plave i crvene boje.
Lukovice se mogu forsirati za ranije cvetanje. Moraju da prođu hladnu i mračnu fazu kako bi se formirao cvetni pupoljak.
Zumbuli se sade u toku jeseni, od kraja septembra do početka novembra, u duboko, hranljivo i dobro drenirano zemljište. Dubina i razmak sadnje su 15-20cm.
Cvetaju od marta do aprila, nakon čega je potrebno ukloniti precvetale delove. Listovi se ostavljaju kako bi hranili lukovicu i tada se može početi sa prihranom. Nakon što se listovi osuše (maj, jun) lukovice se vade iz zemlje, očiste, prosuše i čuvaju na prohladnom i tamnom mestu do jeseni i nove sadnje. Na ovaj način se osigurava dobijanje krupnih cvasti svake godine. Lukovice se mogu ostaviti i u zemlji gde će cvetati i po nekoliko godina uzastopno, ali cvetovi će biti sitniji, a cvetanje manjeg obima.
Pogodni su za sadnju uz ivičnjake, za cvetne leje, bordure kao i za rezan cvet. Zumbuli su veoma dekorativani ako se gaje u ukrasnim posudama. Pun efekat se potiže sadnjom u većim grupama.