Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

VITEZ SLAVONSKE RAVNI - Marija Jurić Zagorka

Izdavač: Mladost, Zagreb
Godina izdanja: 1989
Format: 20 X 14,5 cm.
Povez: Tvrdi, zaštitni omot, obeleživač stranica
Broj strana: 412
Omot: Igor Kordej
ODLIČNO OČUVANO

“Vitez slavonske ravni”, roman o tajanstvenom junaku u borbi protiv razbojnickih bandi koje haraju Slavonijom, zanimljiv i zbog toga što je jedini Zagorkin roman koji nije bio smješten u Zagreb. Zagorka je, navodno, imala puno problema dok se nije odlucila koje povijesne dogadaje upotrijebiti za osnovicu svoga slavonskog romana jer, kako je napomenula, “Slavonija nije samo plodna prirodnim plodovima nego i bogatom gradom za romane”. Roman se, inace, odvija se u doba Marije Terezije, a utemeljen je na stvarnim povijesnim dogadajima.

Marija Juric Zagorka je bila najcitanija hrvatska književnica i prva profesionalna novinarka. Rodena je 2. marta 1873. godine u selu Negovecu koje se nalazi u blizini grada Vrbovca, a preminula je 29. novembra 1957. godine u Zagrebu. Marijini roditelji su bili Josipa Domin i Ivan Juric, vlasnik imanja Golubovec i upravnik imanja barona Rauha. Imala je sestru Dragicu i dva brata ali, uprkos bogatstvu, njeno detinjstvo je bilo nesrecno. Roditelji su je maltretirali pa je jedva cekala da ode od njih. Završila je Pucku školu u Varaždinu i Zagrebu. Pošto je bila dobar dak, otac je želeo da je pošalje u Švajcarsku da studira. To nije uradio jer se majka protivila. Šest godina se školovala u Samostanu sestara milosrdnica sv. Vinka Paulskog nakon cega je napustila Zagreb i otišla kod roditelja. Posle sedam godina se vratila u ovaj grad gde je docekala starost i upokojila se. Prvi tekst koji je napisala u karijeri je bio anoniman i objavljen je u Obzoru. Biskup Josip Jurja Štrosmajer je predložio da postane korektor u redakciji ovog lista. Dobila je sobu kako niko ne bi video da žena radi i nije smela da potpisuje svoje tekstove. Marija se trudila da se dokaže i brzo je napredovala. Predstavnici štamparije su bili uvereni da nece biti na visini zadatka koji joj je poveren, ali biskup ju je ponovo podržao pa je primljena kao politicka saradnica i referent madarsko-hrvatske politike. Protivila se madarizaciji, germanizaciji i drugim diskriminacijama boreci se za ženska prava. Ucestvovala je u politickim borbama i izveštavala je iz Beca i Budimpešte. 1896. godine je sama uredivala list Obzor. 1925. godine je pokrenula prvi hrvatski casopis za žene, Ženski list, koji je uredivala narednih 13 godina. Nakon toga je usledio casopis Hrvatica koji je uredivala od 1938. do 1940. godine. Uprkos svim uspesima koje je postigla, nije bila priznata kao što je zaslužila i mnogi književnici su je potcenjivali i podsmevali su joj se. Biskup Štrosmajer ju je nagovorio da pocne da piše drame, ljubavne i istorijske romane koje su citaoci voleli. U njima su se preplitali ljubavni zapleti i nacionalne teme. Kritika joj nije bila naklonjena, a ni sama spisateljica nije imala dobro mišljenje o svojim delima. Danas mnogi smatraju da je Marija Juric Zagorka bila ispred svog vremena zbog cega je nisu razumeli i cenili.