Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-441-0582-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Bjelica, Isidora, 1967-2020 = Bjelica, Isidora, 1967-2020
Naslov Virtuelna kurva / Isidora Bjelica
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2005
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Draganić, 2005 (Beograd : Janus)
Fizički opis 122 str. ; 22 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂ24
(broš.)
Napomene Autorova slika na kor.
Tiraž 5.000
Beleška o piscu: str. 121-122.

Činjenica da ne možete dobiti ni sidu ni triper čini se bezazlenom prema tome šta vam se sve može desiti ako rešite da se „igrate“ u zabranjenim sobama sajber seksa.
Sve je počelo naivno, skoro potpuno nevino, kada sam, povedena trendom da svaka dama koja drži do sebe mora da ima jednog ili dva internet-ljubavnika, zaplovila po sajber spejsu bluda i strasti. Kao i svaka lascivna domaćica, u biti opsednuta vernošću i tradicionalnim vrlinama, nisam ni slutila šta će mi se sve na tom putovanju desiti, niti da jurenje zagubljenog ljubavnika po internetu može biti opasnije od borbe sa bikom, šetkanja po ratnom Kninu ili NATO bombardovanja. Ujutru ili uveče sa šanelom pet na donjem vešu crne boje, odlazila bih u beskraj sajber sveta verujući da samo moj kompjuter može stradati ali ne i ja.

Isidora Bjelica
Rođena u Sarajevu. Diplomirala i magistrirala dramaturgiju na FDU. Jedno vreme radila kao asistent na predmetu Scenario. Kao kolumnista i filmski kritičar pisala je za gotovo sve veće novine sa eks-jugoslovenskog prostora. Najduže se zadržala u Kuriru, gde je pisala kolumnu od 2003. do 2007. godine, pod nazivom Blek sabat. Zapažene kolumne imala je i u Dugi, Studentu, Blicu nedelje, Pravdi, Ekspresu, Lisi, Tini, Ona, Storiju, Objektivu, Tabloidu, Srpskoj reči, Pogledima… Feljtone, putopise i reportaže godinama je pisala za Profil i Damu.
Objavila preko šezdeset knjiga, pedeset pod svojim imenom, petnaest pod pseudonimom. Skoro sve njene knjige su bestseleri koji su doživeli i po deset, petnaest izdanja. Najpopularniji su: Spas, Spas 2, Sama, Voleti i umreti na Karibima, Ljubav u Tunisu, Moj deda Luj Viton, Tajni život slavnih Srpkinja, Princeze di Montenegro, Dama iz Monaka, Srpkinja – prodate su desetine hiljada primeraka. Svoju prvu knjigu Prvi probuđeni objavila je u ediciji „Pegaz“ još sa 18 godina i dugo vremena je bila najmlađi član UKS. Njen magistarski rad objavljen je pod nazivom Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije.
Kao pozorišni pisac i reditelj najveći uspeh doživela je sa dramom Sarajka u Beogradu, koja je deset godina punila hale. Veoma uspešni komadi bili su i Ozloglašena, Psovači, Tako je govorio Broz… Za dramu Skadarlijka dobija i prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu.
Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga Klot–Frket na BK televiziji i BN televiziji, i Isidorin ljubavni vodič na televiziji Metropolis.
Kao scenarista i reditelj potpisuje 2000. godine prvi srpski nezavisni film Dorćol–Menhetn.
Kao modni dizajner šešira imala je preko deset revija, za koje je dobila niz internacionalnih priznanja.
Autor je nagrađivanih radio-drama, od kojih je najveći uspeh doživela drama o Isidori Sekulić. Tvorac je niza performansa i umetničkog projekta Politart, koji je doživeo veliku internacionalnu promociju, a posebno je zapažena njena izložba sa N. Pajkićem u Muzeju savremene umetnosti „Egzibicija nacionalnog pomirenja“.
Isidora je dobitnik i dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, Samsungove nagrade za kulturu, nagrada Gala pisac TV Politike 2002, Najvoljenije žene 21. veka, Karić nagrade za publicistiku i nagrade „Dragiša Kašiković“ za publicistiku, nagrade za književnost studenata Sorbone i mnogihdrugih nagrada za brojne humanitarne angažmane.
Za roman Spas dodeljena joj je nagrada „Zlatni Hit liber“ 2014. godine.
Kao glavni urednik potpisala je nekoliko projekata: Isidorine ženske strane, Hepi-end, Trag istine. Bila je glavni urednik diplomatskog magazina Vip Trip Diplomatic…
Njena dela prevođena su na engleski, ruski, francuski, slovenački, makedonski i španski jezik.
Posle dugogodišnje borbe sa opakom bolešću, Isidora Bjelica je preminula u Beogradu u avgustu 2020. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
MG86