Godina izdanja: 2007
ISBN: 4x2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Konstantin Baljmont
Izdavač: Književni klub „Katarina Bogdanović“, Kragujevac
Godina: 2007
Obim: 164 str.
Tiraž: 400

Knjiga „Sunce i mesečina“ (podnaslovljena i kao Misli i aforizmi) je delo čuvenog ruskog pesnika simboliste Konstantina Baljmonta.

Za razliku od njegovih najpoznatijih zbirki čiste lirske poezije, ova knjiga (prvi put objavljena u originalu 1914. godine) predstavlja zbirku filozofskih misli, aforizama i poetskih zapisa. U njoj Baljmont iznosi svoja duboka razmišljanja o životu, prirodi, umetnosti i ljubavi.

Baljmont je bio jedan od vodećih predstavnika Srebrnog doba ruske poezije. Njegovo stvaralaštvo odlikuju muzikalnost reči, panteizam, impresionistički stil i fascinacija prirodnim elementima – pre svega suncem (njegova najčuvenija zbirka nosi naziv Budimo kao sunce).




Konstantin Baljmont (1867–1942) bio je jedan od najznačajnijih i najpopularnijih ruskih pesnika simbolista i jedna od centralnih figura takozvanog Srebrnog doba ruske književnosti. Krajem 19. i početkom 20. veka njegova slava u Rusiji bila je tolika da su savremenici taj period nazivali „Baljmontovom erom“.

Baljmont je bio opsednut zvučanjem stihova. Smatrao je da poezija mora da peva, pa je u ruski stih uveo neverovatnu melodioznost, unutrašnje rime i aliteracije (ponavljanje istih suglasnika radi postizanja zvučnog efekta).

Imao je izražen panteistički pogled na svet – video je božansko u prirodi. Njegova najslavnija zbirka iz 1903. godine nosi naslov Budimo kao sunce (rus. Будем как солнце). Sunce je za njega bilo simbol čiste životne energije, kreativnosti i slobode.

Baljmont je bio neumorni putnik. Proputovao je gotovo ceo svet – boravio je u Egiptu, Južnoj Africi, Australiji, Novom Zelandu, Indiji, Japanu i Južnoj Americi. Ova putovanja su duboko uticala na njegovu poeziju, unoseći u nju motive egzotičnih kultura, drevnih mitova i dalekih meridijana.

Govorio je i razumeo na desetine jezika. Ruskoj kulturi je podario vrhunske prevode svetskih klasika. Prevodio je Edgara Alana Poa, Vilijama Blejka, Šelija, Oskara Vajlda, ali i gruzijski ep Vitez u tigrovoj koži, kao i drevne indijske tekstove.

Iako je u mladosti imao revolucionarne ideje i bio kritičan prema carskom režimu, Oktobarsku revoluciju 1917. godine i boljševičku vlast nije mogao da prihvati. Godine 1920. zauvek napušta Rusiju i odlazi u Francusku. U emigraciji je patio za Rusijom, a njegova popularnost je počela da opada. Živeo je skromno, a pred kraj života je oboleo od mentalne bolesti. Preminuo je u Parizu 1942. godine, u siromaštvu, tokom nemačke okupacije.

Zanimljivo je da je Baljmont tokom svog života održavao bliske veze sa srpskim intelektualcima. Između ostalog, prevodio je srpsku narodnu poeziju na ruski jezik, pokazujući veliko poštovanje prema našoj tradiciji i kulturi.

Baljmont je ostao upamćen kao pesnik trenutka, impresije i ekstaze, čija je poezija slavila lepotu sveta, ljubav i neograničenu slobodu ljudskog duha.