Godina izdanja: 1990
ISBN: 86-19-01801-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano.

Autor Урошевиќ, Влада, 1934- ; Urošević, Vlada, 1934-
Naslov Hipnopolis : pesme / Vlada Urošević ; s makedonskog preveo autor
Jezik srpski
Vrsta građe poezija
Godina 1990
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1990 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 94 str. ; 19 cm
Napomene Tiraž 800.
Slika autora i beleška o autoru i delu na presavitku korica.
(broš.)

Ovo je najnovija knjiga pesama Vlade Uroševića; knjiga koja je, u svojoj originalnoj makedonskoj verziji, dobila nagradu Struških večeri poezije i mnogobrojna priznanja kritike. Srpskohrvatsku verziju sačinio je sam autor – koji je Hipnopolis najpre prekomponovao, a zatim i prepevao. Reč je o knjizi koja je ne samo izrazita potvrda pune zrelosti jednog od najzanimljivijih makedonskih i jugoslovenskih pesnika svoje generacije, nego nam se ona istovremeno otvara i kao svojevrstan pokušaj sinteze Uroševićevog pevanja (i pevanog mišljenja); sinteze kao kreativne rekapitulacije pesnikovih iskustava. U pet ciklusa, besprekorno komponovanih u čvrstu celinu, Urošević potvrđuje svoj onirični, teskobni sistem lucidnih slika i izukrštanih signala jednog u osnovi urbanog, u temelju iskošenog sveta. Rečima Miodraga Pavlovića: „U ovoj poeziji sve je konkretno, ali ništa nije bukvalno, doslovno“. Tako na primer preobraženi detalji iz mitologije, odnosno antropologije u prvom ciklusu služe kao lakmus koji treba da pokaže boju egzistencijalne neizvesnosti naše epohe – kao što izložba teskobno fantazmagoričnih slika, sadržana u četvrtom ciklusu, ili čitav sistem snovitih situacija u petom, reprezentuje istu neizvesnost maštovitim slikama i asocijacijama.
Jezik Uroševićeve poezije potvrđuje se u ovoj knjizi u svoj svojoj punoći i izražajnom majstorstvu – kao jezik slike, metafore, primereno sažete poetske naracije; posebno kao jezik koji se, u okviru jedne pesme, obično razrešava u finom poentiranju celine.

Vlada Urošević (1934, Skoplje), pesnik, prozni autor, kritičar, esejista, antologičar, prevodilac. Član Makedonske akademije nauka i umetnosti, Evropske pesničke akademije (Luksemburg) i Slovenske akademije književnosti i umetnosti (Varna); spoljni član SANU (Beograd) i dopisni član akademije „Malarme“ (Pariz). Kao redovni profesor Filološkog fakulteta „Blaže Koneski“ u Skoplju držao je kurseve iz istorije evropske književnosti devetnaestog i dvadesetog veka. Objavio je desetak zbirki poezije, kao i više dela iz drugih žanrova: pet knjiga priča, šest romana, sedam knjiga kritika i eseja, dve knjige putopisa, dve knjige iz oblasti slikarstva, desetak antologija. Značajnija dela: zbirke pesama Letnja kiša (1967), Hipnopolis (1986), Panična planeta (1989), Tajno zlato (2016); romani Divlja liga (2000) Zmajeva nevesta (2008), Madžun (2018); kratke priče Znaci (1969), mikropriče Sedma strana kocke (2010); kritike i eseji Suvremenici (Vrsnici, 1971), Astrolab (2000); putopisni zapisi Priče iz Pariza (1997). Jedini je makedonski pesnik koji je dobio tri puta Nagradu „Braća Miladinovci“ za najbolju pesničku knjigu na Struškim večerima poezije. Osim više domaćih, nosilac je i nekoliko inostranih priznanja: Nagrade izdavačke kuće „Nolit“ (Beograd), Nagrade „Halide Edip Adivar“ turskog PEN centra, nagrade „Veliko leteće pero“ na međunarodnom pesničkom festivalu Slovenski zagrljaj (Varna), Zlatni vitez (Rusija)... Preveo je većinu velikih francuskih pesnika devetnaestog i dvadesetog veka na makedonski jezik.

MG P86 (N)