ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1967
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano!

Autor Cara, Tristan
Naslov Nebeske pustolovine : [poezija i proza] / Tristan Cara ; [izbor i prevod Nikola Trajković]
Jezik srpski
Vrsta građe dr.knjiž.oblici
Godina 1967
Izdavanje i proizvodnja Kruševac : Bagdala, 1967 (Kruševac : Bagdala)
Drugi autori Trajković, Nikola (priređivač, sakupljač) (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Fizički opis 86 str. ; 17 cm
Zbirka Mala biblioteka / Bagdala, Kruševac. Poezija u prevodu
Napomene Str. 77-82: Beleška o pesniku / N. T.
(Broš.)
Predmetne odrednice Cara, Tristan, 1896-1963

Tristan Cara (fr. Tristan Tzara, pravo ime Samuel Rozenštok; Moinešti, Rumunija, 16. april 1896 – Pariz, 25. decembar 1963) bio je rumunsko-francuski pesnik, esejista i jedan od osnivača dadaističkog pokreta, kao i značajna ličnost evropske književne avangarde XX veka. Rođen je u jevrejskoj porodici u Rumuniji, a već kao gimnazijalac počeo je da piše poeziju i učestvuje u književnom životu Bukurešta. Godine 1915. preselio se u Cirih, gde je, zajedno sa Hugom Balom, Hansom Arpom, Rihardom Hilzenbekom i drugim umetnicima, učestvovao u osnivanju dade, avangardnog pokreta koji je nastao 1916. godine u kabareu Volter (Cabaret Voltaire). Dadaizam je odbacivao tradicionalne umetničke vrednosti, racionalizam i građanske konvencije, suprotstavljajući im apsurd, provokaciju, slučajnost i eksperiment. Cara je postao jedan od njegovih najistaknutijih teoretičara i propagatora, naročito zahvaljujući svojim manifestima, među kojima se izdvaja „Dada manifest 1918“.
Godine 1920. preselio se u Pariz, gde je sarađivao sa Andreom Bretonom, Lujem Aragonom, Filipom Supoom i drugim predstavnicima francuske avangarde. Učestvovao je u brojnim dadaističkim manifestacijama, književnim večerima i umetničkim provokacijama. Nakon razlaza sa Bretonom i udaljavanja od dade, tokom dvadesetih i tridesetih godina približio se nadrealizmu. Njegova poezija postajala je složenija i izrazitije lirska, zadržavajući eksperimentalni karakter i slobodu asocijacija. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u francuskom Pokretu otpora, a 1947. godine postao je član Francuske komunističke partije. U posleratnom periodu nastavio je da piše poeziju i eseje, baveći se i proučavanjem afričke i okeanijske umetnosti. Preminuo je u Parizu 1963. godine i sahranjen je na groblju Monparnas.
Među njegovim najznačajnijim delima nalaze se „Prva nebeska avantura gospodina Antipirina“ (La Première Aventure céleste de Monsieur Antipyrine, 1916), „Dvadeset pet pesama“ (Vingt-cinq poèmes, 1918), „Sedam dada manifesta“ (Sept manifestes Dada, 1924), „Približni čovek“ (L’Homme approximatif, 1931), „Gde piju vukovi“ (Où boivent les loups, 1932), „Zrna i mekinje“ (Grains et issues, 1935), „Usamljeni podnevi“ (Midis gagnés, 1939), „Unutrašnji znak“ (Le Signe de vie, 1946) i „Govoreći sam“ (Parler seul, 1950). Njegovo stvaralaštvo izvršilo je snažan uticaj na razvoj dadaizma, nadrealizma, eksperimentalne poezije i moderne umetnosti.

MG P42 (L)