ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prvo izdanje iz 1979. godine.
Spolja kao na fotografijama, verovatno je prosuta neka tečnost na zadnju koricu, unutra stranice s početka i kraja knjige blago talasaste, inače čisto, bez podvlačenja.

Autor - osoba Antić, Miroslav, 1932-1986
Naslov Mit o ptici / Miroslav Antić
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1979
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1979 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 142 str. ; 21 cm.
Sadržaj Sadržaj: Prvi deo (5-35) : I [Ko u ramenima oseća zemljinu tajnu...] (7); II [Teško je danas i opisati te naše čudnovate pretke...] (8); III [U znak sećanja na te predivne ljude...] (9); IV [Ali pre same odluke da priđem činu stvaranja...] (10); [Bio sam na putu da otkrijem...] (11); VI [Zatim sam oprao tabane, čelo i oči u reci...] (12); VII [Poklonio mi se vetar...] (13); VIII [Poklonio sam se vetru...] (14); IX [Celog života opsedala me želja...] (15); X [Napuštajući detinjstvo, sve više sam se hvatao...] (16); XI [Sve sam činio nečujno, sporo i neprimetno.,.] (17); XII [Eto zašto se neke stvari umeju polako, kao pesak...] (18); XIII [Budi oprezan, rekoh sebi...] (19); XIV [Iz daleka, zvezde se čuju kao vasiona...] (20); XV [I rekao sam sebi još i ovo...] (21); XVI [Dan, isuviše pognut, zalazio je za brda...] (22); XVII [Postoje stvaraoci koji gospodare snovima...] (23); XVIII [Postoje stvaraoci čiji se vid zadržava...] (24); XIX [I mora pristati i na strah...] (25); XX [Čija je ovo ptica?...] (26); XXI [Odjednom mi se učinilo da me iz Mlečnog puta...] (27); XXII [U dramaturgiji toga što u neznanju zovemo haos...] (28); XXIII [Da bih opisao to nešto crno što me posmatra...] (29); XXIV [Poklonio sam se reci...] (30); XXV [Kad dodirujem prstima ukus talasa...] (31); XXVI [Naše učenje nije sistem, rekoše oni...] (32); XXVII [Učili su me zatim kako da mislim i da kazujem...] (33); XXVIII [Mi nismo u dosluhu s nebom, rekoše...] (34); XXIX [Kako objasniti, rekoše, to što je želatin ikre...] (35). - Drugi deo (37-67) : XXX [Tako je rođena moja jedina ptica...] (39); XXXI [Posmatrao sam, zadivljen, taj čudovišni čin...] (40); XXXII [Pretočena u plazmu, u jedan od onih oblika...] (41); XXXIII [U redu, rekoh...] (42); XXXIV [Držao sam je, eto, na svom drhtavom dlanu...] (43); XXXV [Najteže mi je pala ona krhka munjevitost...] (44); XXXVI [Ispraznio sam joj nebo...] (45); XXXVII [A ptica reče u svom dubokom ćutanju...] (46); XXXVIII [Prvi amanet ptici...] (47); XXXIX [Drugi amanet ptici...] (48); XL [Treći amanet ptici...] (49); XLI [Četvrti amanet ptici...] (50); XLII [Peti amanet ptici...] (51); XLIII [Šesti amanet ptici...] (52); XLIV [Sedmi amanet ptici...] (53); XLV [Osmi amanet ptici...] (54); XLVI [Deveti amanet ptici...] (55); XLVII [Deseti amanet ptici...] (56); XLVIII [Da li da vas nazovem učiteljem, gospodine...] (57); XLIX [Ako ste učitelj, objasnite mi neke stvari...] (58); L [Po čemu nešto...] (59); LI [Strahovito sam meka i neotporna...] (60); LII [I ovako je rekla: ja nemam rodoslova...] (61); LIII [Čudno je to sa stvaranjem života...] (62); LIV [Na onoj strani horizonta gde je već mrak...] (63); LV [Nije li najzad vreme, rekoh ptici...] (64); LVI [Pošto sam napokon uspeo da zanemarim neke čulnosti...] (65); LVII [Jedino, možda je ponešto trebalo da joj kažem...] (66); LVIII [Vodeni vetar u zamršenoj mreži reke...] (67). - Treći deo (69-102) : LIX [Kad sam ponovo sreo moju pticu...] (71); LX [Prespavao sam tu noć široko otvorenih očiju...] (72); LXI [Dečaci misle da lepo ne mora da jede...] (73); LXII [Moja ptica je postala lovac...] (74); LXIII [Dogodi se oblik...] (75); LXIV [Pripadam onima koji se prvo stide pred sobom...] (76); LXV [U redu, rekoh, siđite malo ovamo rđava ptico...] (77); LXVI [Polako, rekao sam...] (78); LXVII [Bila je stvarno ružna kad mi se sasvim približila...] (79); LXVIII [Kako sam lakomisleno pristala na reč: učenik...] (80); LXIX [Zatim su, kao plač, iz nje provalile optužbe...] (81); LXX [U silnom strahu od naginjanja van...] (82); LXXI [Kad ste me bacili uvis, opsednuti idejom...] (83); LXXII [O, kako ste u zabludi...] (84); LXXIII [Stvari se ne smeju prepustiti...] (85); LXXIV [Hteli ste silom da me naterate...] (86); LXXV [Treba prvo razmotriti vašu nesnosnu naviku...] (87); LXXVI [Bilje ima moralno načelo biljnosti...] (88); LXXVII [Treba zatim razmotriti vaše nazore o slobodi...] (89); LXXVII [I treba najzad razmotriti, rekla je ...] (90); LXXIX [Tvorac može da izgubi dostojanstvo pred svima...] (91); LXXX [Zašto ja nikad nisam leteo?...] (92); LXXXI [Dođite, mahnuo sam...] (93); LXXXII [Bilo je stakleno doba dana...] (94); LXXXIII [Naučio sam život...] (95); LXXXIV [Dobro pazite šta vam govorim...] (96); LXXXV [Da je pažljivije slutila, znala bi u kom se pravcu...] (97); LXXXVI [Čovek sam...] (98-99); LXXXVII [Osetio bih da me je bolelo...] (100); LXXXVIII [Oljušteno od magle, jutro je izgledalo siromašnije...] (101-102). - Četvrti deo (103-114) : LXXXIX [Teško mi je da priznam šta sam to bio stvorio...] (105); XC [A vetar reče, glasom od voska i od tamjana...] (106); XCI [I ovako je rekao... (107); XCII [Jutro je bilo sasvim ovozemaljsko...] (108); XCIII [Broji se do trenutka dok nismo sasvim sigurni...] (109); XCV [To se obavlja teže i daleko opreznije...] (110); XCV [Onda je ustala ptica...] (111); [Umesto da odrastem posle ptice i da pokopam san...] (112); XCVII [Kaže se: ko zrači, nema vremena...] (113); XCVIII [Čovek sam...] (114). - Beleške (115-143) : 1 [Ako već odlučiš da gledaš...] (117); 2 [Bolje je nešto ne saznati...] (118); 3 [Ako postoji smisao i određen si da ga saopštiš...] (119); 4 [Ne ispijaj čašu u sitnim gutljajima...] (120); 5 [Sumnjivi su mi učitelji koji već ujutru znaju...] (121); 6 [Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju...] 7 [Ako je uopšte bio početak, prvi od svih...] (123); 8 [Kad bi od svih lepota načinjenih od pamtiveka...] (124); 9 [Kad se sve pameti sveta otvore kao cvetovi...] (125); 10 [Ako bilo kad osetiš da mrtve stvari koje držiš...] (126); 11 [[Zatvori se u pećinu i počećeš da misliš kao kamen...] (127); 12 [Oluja ima savršen mir u svom srcu...] (128); 13 [Mnogi ne vide boju, nego ono što misle da je boja...] (129); 14 [Nikog nemoj da pitaš šta znači neko delo...] (130); 15 [Niko ne sme da primeti umor...] (131); 16 [Glačanjem spoljne lepote...] (132); 17 [Zar te ne uplaši pomisao...] (133); 18 [Kad bi se vrhovi saginjali pred planinarima...] (134); 19 [Pobacaj svoje stare slike...] (135); 20 [Nema netalentovane materije...] (136); 21 [Ako hoćeš da živiš, čuvaj se harmonije...] (137-138); 22 [Od dva tereta prvo prenesi teži...] (139); 23 [Velike prisutnosti nisu uvek i velika trajanja...] (140); 24 [Možda bi bilo uputnije da samo opisno govoriš...] (141); 25 [Zašto su drevne religije imale mnogo bogova?...] (142); 26 [Veliki ratnici otišli su u borbu... ] ([143]). - Beleška o piscu ([145]).
(Broš.)
Napomene Tiraž 3000.
Beleška o piscu: str. [145].

Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.
Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“...
Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag.
Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.
Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu.
Dela
Njegova poznatija dela su:
„Ispričano za proleće“
„Roždestvo tvoje“
„Plavo nebo“
„Olovka piše srcem“
„Nasmejani svet“
„Psovke nežnosti“
„Koncert za 1001 bubanj“ (pesme)
„Mit o ptici“
„Šašava knjiga“
„Izdajstvo lirike“
Za decu je napisao:
„Plavi čuperak“
„Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu)
„Prva ljubav“
„Garavi sokak“.
Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr.
Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman.
Nagrade
Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.

MG63 (L)