ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prvo izdanje iz 1974.
U čistom i urednom stanju.

Autor Antić, Miroslav, 1932-1986
Naslov Krov sveta / Miroslav Antić ; [korice Milan Žarković]
Jezik srpski
Vrsta građe poezija
Godina 1974
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Bratstvo - Jedinstvo, 1974 (Beograd : `Radiša Timotić`)
Drugi autori Žarković, Milan (ilustrator) ; Žarković, Milan (ilustrator)
Fizički opis 243 str. ; 20 cm
Zbirka Biblioteka Bratstvo - Jedinstvo
Sadržaj :
Posveta (5). - Deset eseja umesto uvoda (7-29) : O arhitekturi (9-11); O poeziji (12-14); O igri (15-16); O pozorištu (17-18); O slikarstvu (19-20); O vajarstvu (21-22); O muzici (23-24); O cirkusu (25); O dirigivanju i režiji (26-27); O snu (29-29). - Mahovina : o arhitekturi, ili o predskazanju borbe : prvo kazivanje (31-47) : 1 [Ima nečega dugovečnog...] (33); 2 [Ratovi...] (34); 3 [Moji su preci dojahali ovamo sa Avarima i Hunima...] (35); 4 [Jedno drvo raste levo odavde...] (36); 5 [Drvo ne odgovara odmah...] (37-38); 6 [I još mi ovo kaže...] (39); 7 [Ja ga ne pitam zašto najprivremenije...] (40); 8 [I reče...] (41); 9 [I reče...] (42) 10 [Zaista nema vetra...] (43); 11. [Vidim i znam...] (44); 12 [Kroz dvadeset hiljada aprila stanovaće im na temenu...] (45); 13 [I tada...] (46); 14 [I tada...] (47). - Raskršće : o poeziji ili o razlogu borbe : drugo kazivanje (49-76) : 1 [Jedne noći sam spavao...] (51); 2 [Ovo je raskršće izrugivanja...] (52-53); 3 [Onaj čija se glava leluja u vetru...] (54-55); 4 [I još bih morao da kažem o tvom cvetu i ovo...] (56-57); 5 [Ovo je raskršće izrugivanja...] (58-60); 6 [Hoćeš li još da se malo rugamo...] (61-62); 7 [I još bih mogao da ti kažem...] (63-64); 8 [Ovo je raskršće izrugivanja...] (65-66); 9 [Dostojanstvo je najviši vid sramote...] (67); 10 [I još bih mogao da ti kažem o tvome maču i ovo...] (68-69); 11 [Zar nije ovo raskršće izrugivanja...] (70-71); 12 [Ako ti dam ovu grudvu...] (72-73); 13 [I još bih mogao da ti kažem...] (74-75) 14 [Odlazeći u sumrak sa tog raskršća...] (76). - Mungos : O igri, ili o napadu : treće kazivanje (77-85) : 1 [Mungos je borac koji ne raspravlja...] (79); 2 [Mungos kaže...] (80); 3 [Zašto je mungos brži od jegulje...] (81); 4 [Igra ubistva - šta je to?...] (82); 5 [Ako je borba na tlu...] (83); 6 [Dobroćudan borac se bavi lovom...] (84); 7 [Dok drugi piruju nad tvojom pobedom...] (85). - Zmija : o teatru i odbrani ili o svrdlu : četvrto kazivanje (87-101) : 1 [Zmija mora da razmišlja o mungosu...] (89); 2 [Zmija ne jede zmiju...] (90); 3 [Zmija ima glavu...] (91); 4 [Šta hoće priroda kad borcu oduzme sve...] (92); 5 [Nemoj se bojati prvog...] (93); 6 [Mala zmija iz sebe zrači smrtni strah....] (94); 7 [Mala zmija je učitelj panike...] (95); 8 [Borba nije u snazi...] (96); 9 [Za stare narode zmija je bila...] (97-98); 10 [Zmija polazi zatim do prvog toplog kamena...] (99); 11 [Upozorenje zmije glasi...] (100); 12 [Epitaf zmije glasi..] (101). - Borilište : o slikarstvu i himni ili o umetnosti pročišćenja : peto kazivanje (103-118) : 1 [Zašto se klanjamo borilištu...] (105-106); 2 [Pre bitke treba ostati sam sa sobom...] (107); 3 [Daljina...] (108-109); 4 [Veliki heroji...] (110); 5 [Grad koji nema trijumfalnu kapiju...] (111); 6 [Kad ribu počešeš po stomaku...] (112); 7 [Ko vidi tuđu sliku...] (113-114); 8 [Kaže se...] (115-116) 9 [Kako izgleda borac za života?...] (117-118). - Krov sveta : o vajarstvu ili o sukobu učenika i učitelja : šesto kazivanje (119-153) : 1 [Čemu na svetu more...] (121); 2 [Otkud odjednom ta misao u kamenu...] (122); 3 [O, izlapelo i kratkovido more...] (123); 4 [Ako već i tu čuješ moju misao...] (124); 5 [Ti silom pokušavaš da me nateraš...] (125); 6 [Zašto more i planine razgovaraju samo razmišljanjem?... (126); 7 [More ima četiri principa borbe s kamenom...] (127); 8 [Planina ima četiri principa borbe s vodom...] (128); 9 [Drugo učenje mora glasi...] (129); 10 [Drugi otpor planine glasi...] (130); 11 [Treće učenje mora glasi...] (131); 12 [Treći otpor planine glasi...] (132); 13 [Četvrto učenje mora glasi...] (133); 14 [Četvrti otpor planine glasi...] (134); 15 [Zašto ne govore glasno more i planine...] (135); 16 [Jer kakvo bi se dragoceno vreme izgubilo...] (136); [Ono bi moglo da kaže...] (137); 18 [Ono bi moglo da kaže...] (138); 19 [Ono bi moglo da kaže...] (139); 20 [I moglo bi da kaže...] (140); 21 [Koliko bi se...] (141); 22 [Stvaraoci nemaju vremena da budu učitelji...] (142-143); 23 [I kazala bi...] (144); 24 [I kazala bi...] (145); 25 [I kazala bi...] (146); 26 Onda bi rekla na kraju...; 27 [Misao planine bila je misao kamenja...] (148); 28 [Šta to razmišlja među sobom...] (149); 29 [I tog trenutka zaurlalo je more...] (150); 30 [Primena principa borbe kamena glasi...] (151); 31 [Primena principa borbe vode glasi...] (152); 32 [Primena principa borbe vetra...] (153). - Ptica : o muzici i jauku, ili o prihvatanju borbe : sedmo kazivanje (155-167) : 1 [Ovako sam odlučio...] (157); 2 [Očekujem da ću imati protivnika i van mene...] (158); 3 [Gospodine...] (159); 4 [Ne znam šta je s tom pticom...] (160); 5 [A vetar reče...] (161); 6 [Sad više i ne razaznajem...] (162-163); [Vetar se umorno smeška...] (164-165); 8 [Saginjem glavu] (166); 9 [Vetra više i nema...] (167). - Rika jelena : o dirigovanju i režiji, ili o umetnosti samoubistva : osmo kazivanje (169-187) : 1 [U beskonačnom prostoru neba...] (171); 2 [Ali ako obe ptice uporno...] (172-173); 3 [Ova razmišljanja nismo čuli od ptica (174-175); 5 [Zamislite da smo priredili...] (176); 6 [Raskršća svih nemogućih puteva...] (177-178); 7 [Na jednom irvasu...] (179); 8 [Džinovsko drveće...] (180); 9 [Što se više produbljuje jaz...] (181); 10 [Jeleni ništa na svetu tako ne preziru kao travu...] (182); 11 [Zašto borac koji napada riče?...] (183); 12 [Ko se iz obesti nadiše...] (184); 13 [Zašto se malo drvo razmahuje granama...] (185); 14 [I onaj koji napada...] (186-187). - Klovn : o umetnosti cirkusa i obmane, ili o bezazlenosti borbe : deveto kazivanje (189-207) : 1 [Šta je svojstvo bića...] (191-192); 2 [Vidite ovaj brod - igračku od drveta...] (193-194); 3 [Ko zna da ne zna - najsrećniji je...] (195-196); 4 [I kad bi imao krila...] (197); 5 [Ako hoćeš da pobediš divlju zver...] (198); 6 [Šta vidim...] (199-200); 7 [Priroda se meša u sve...] (201-202); 8 [Dok drugi istinski umiru...] (203-204); 9 [Pravi i veliki opsenari...] (205); 10 [Antologija gluposti je mudrost...] (206-207). - Zlatni pojas : o umetnosti sna i smrti, ili o razumevanju poraza : deseto kazivanje (209-233): 1 [Trava silazi s nasipa...] (211-212); 2 [Priučen na sasvim zemaljske stvari...] (213); 3 [Rođenjem...] (214-215); 4 [Mogu li jednom Mongolu...] (216-217); 5 [Rođenje] (218-219); 6 [Za svaki slučaj da je još jednom pitam...] (220-222); 7 [Do sumraka je još daleko...] (223-224); 8 [Svi probuđeni u smrti...] (225); 9 [Prvo je učenje ovo...] (226); 10 [Drugo je učenje ovo...] (227); 11 [Treće je učenje ovo...] (228-229); 12 [Još nešto da ti kažem posle svega...] (230-231); 13 [Oni koji odlaze...] (232); 14 [Na kraju...] (233); Pogovor (235-236). - Beleška o piscu (237-238).
(Broš.)

Miroslav „Mika“ Antić rođen je 14. 3. 1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu „Pančevac“. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u „Dnevniku“, radeći jedno vreme u izdanju sredom – „Novosadskom dnevniku“, do 1959. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik „Pionira“ (1959–1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u „Izdavačkom odeljenju Foruma“, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj „Izdavačkoj kući Dnevnik“ — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962–1965), obnovio i radio kao glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.
Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“...
Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag.
Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.
Umro je 24. 6. 1986. u Novom Sadu.
Dela
Njegova poznatija dela su:
„Ispričano za proleće“
„Roždestvo tvoje“
„Plavo nebo“
„Olovka piše srcem“
„Nasmejani svet“
„Psovke nežnosti“
„Koncert za 1001 bubanj“ (pesme)
„Mit o ptici“
„Šašava knjiga“
„Izdajstvo lirike“
Za decu je napisao:
„Plavi čuperak“
„Horoskop“ (pesme u prozi napisane za sina Vuka pred njegov polazak u osnovnu školu)
„Prva ljubav“
„Garavi sokak“.
Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i dr.
Pored ovog pisao je dramska dela i jedan roto roman.
Nagrade
Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, Nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, Nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.

MG62 (L)