Godina izdanja: 1983
ISBN: 291
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Miroslav Antić
Ilsutracije: Ordan Petlevski
Izdavač: Mladost, Zagreb
Edicija: Biblioteka Vjeverica
Godina: 1983
Obim: 102 str.

„Garavi sokak” je čuvena zbirka pesama Miroslava Mike Antića koja je, između ostalog, objavljivana u okviru kultne edicije Biblioteka „Vjeverica” zagrebačke izdavačke kuće Mladost.

birka nosi podnaslov „Veselo cigansko vašarište sa nekoliko suza i kapi kiše”. Posvećena je pesnikovom detinjstvu i mladom Romu Miletu Dileji, koji je tragično stradao u Drugom svetskom ratu. Izdanja u „Vjeverici” prepoznatljiva su po tvrdom povezu sa karakterističnim logotipom veverice, a ovu knjigu je prepoznatljivo ilustrovao slikar Ordan Petlevski.




Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista Ritam i Dnevnika u Beogradu, i Mladog pokolenja u Novom Sadu.

Rođen je u Mokrinu na severu Banata, od oca Nenka i majke Melanije Antić. Otac je bio poreklom iz Bosilegrada u Južnoj Srbiji i prvobitno se prezivao Antov. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, a u Pančevu je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu Mladost. Izdavačko preduzeće Novo pokolenje je, 1950. godine prihvatilo je da odštampa prvu zbirku pesama Ispričano za proleće. Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine. Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju.

U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi”.

Režirao je filmove Doručak sa đavolom, Sveti pesak, Široko je lišće, Strašan lav. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.

U periodu od 1941. do 1954. godine živeo je u Pančevu. O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu Sutradan posle detinjstva.

Preminuo je nakon što se dugo lečio od kancera vilice. Na novosadskom Novom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.

Sabrana dela su mu objavljena u 15 tomova 1998. godine od strane izdavačke kuće Prometej.

Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se Antićevi dani. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada Miroslav Antić. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.

Knjige za odrasle:
- Vojvodina
- Ispričano za proleće (1951)
- Roždestvo tvoje
- Plavo nebo
- Nasmejani svet (1955)
- Psovke nežnosti
- Koncert za 1001 bubanj (pesme) (1962)
- Mit o ptici
- Šašava knjiga (1972)
- Izdajstvo lirike
- Savršenstvo vatre (1982)

Knjige za decu:
- Poslednja bajka (1965)
- Plavi čuperak (1965)
- Garavi sokak (1973)
- Olovka ne piše srcem (1973)
- Živeli prekosutra (1974)
- Druga strana vetra (1978)
- Ptice iz šume (1979)
- Prva ljubav (1981)
- Svašta umem (1981)
- Horoskop (1983)
- Plava zvezda



Ordan Petlevski (1930–1997) bio je jedan od najznačajnijih modernih slikara, grafičara i ilustratora na prostorima bivše Jugoslavije. Njegov upečatljiv vizuelni stil dao je poseban pečat Antićevom „Garavom sokaku”, ali i mnogim drugim izdanjima tog vremena.

Rođen je u Prilepu (Makedonija), ali je veći deo života proveo u Zagrebu. Diplomirao je 1955. godine na tek osnovanoj Akademiji primijenjenih umjetnosti u Zagrebu, a usavršavao se u prestižnoj Majstorskoj radionici Krste Hegedušića.

Petlevski je bio prepoznatljiv po okretanju ka apstrakciji, nadrealizmu i enformelu (informelu). Njegovi radovi često istražuju organske, primordijalne oblike, tkiva, fosile i strukture iz prirode, donoseći mističnu i blago melanholičnu atmosferu.

Krajem pedesetih godina boravio je u Parizu, gde je osvojio Međunarodnu nagradu za slikarstvo na Prvom bijenalu mladih (1959). Izlagao je širom sveta, uključujući i prestižni Venecijanski bijenale 1964. godine. Bio je i jedan od inicijatora osnivanja Muzeja savremene umetnosti u Skoplju.

Pored „Garavog sokaka”, Petlevski je u saradnji sa zagrebačkom Mladosti i drugim izdavačima ilustrovao brojne knjige za decu i odrasle (poput dela Grigora Viteza). Njegove ilustracije za Antićevu zbirku savršeno prate pesnikovu emociju — one nisu samo doslovni crteži onoga što piše u stihovima, već duboka, lirska i ekspresivna vizuelna dopuna koja knjizi daje posebnu kolekcionarsku vrednost.

Zanimljivo je i to da je umetnički gen ostao u porodici — Ordan Petlevski je otac poznate hrvatske književnice i profesorke Sibile Petlevske.