ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Zadužbina Desanke Maksimović : Narodna biblioteka Srbije : Srpska književna zadruga 1999 473 strane

odlična očuvanost

„Od – do (1959–1999): izabrane i nove pesme“ je zbirka pesama Matije Bećkovića koja obuhvata njegov pesnički razvoj tokom četiri decenije. Zbirka predstavlja izbor iz njegovog ranijeg stvaralaštva, uz nove pesme, pa se kroz nju mogu pratiti promene u njegovom pesničkom izrazu, temama i odnosu prema jeziku, tradiciji i čoveku.

Bećkovićeva poezija često počiva na igri reči, paradoksu, ironiji, humoru i neobičnim jezičkim obrtima. Iza prividno jednostavnih ili šaljivih stihova često se kriju ozbiljne teme: prolaznost života, smrt, ljubav, usamljenost, poreklo, zavičaj, istorija i odnos pojedinca prema svetu.

Jedna od važnih osobina njegove poezije jeste oslanjanje na narodni jezik i usmenu tradiciju. Pesnik koristi izraze koji podsećaju na narodno pripovedanje, poslovice i epsku poeziju, ali ih često preoblikuje tako da dobijaju novo, ponekad potpuno neočekivano značenje.

U zbirci se posebno ističe odnos prema Crnoj Gori, zavičaju i tradiciji, kao i prema ljudima i njihovim sudbinama. Bećković često prikazuje pojedinca kao biće zarobljeno između prošlosti i sadašnjosti, između velikih ideala i svakodnevnog života.

Njegov humor nije samo zabavan – on često služi da se kritikuju ljudske slabosti, društvene pojave, političke prilike i prazne reči. Ironija omogućava pesniku da istovremeno bude duhovit i ozbiljan.

Glavne teme i motivi

zavičaj i poreklo
Crna Gora i srpska tradicija
prošlost i istorija
čovek i njegova sudbina
život i smrt
prolaznost
ljubav
usamljenost
sećanje
porodica
junaci i preci
narod i običaji
jezik i govor
sloboda
identitet
društvena kritika
ironija
humor
paradoks
apsurd

Osobine Bećkovićevog pesničkog izraza

Ironija – ozbiljne pojave prikazuje na duhovit ili neočekivan način.
Humor – često proizlazi iz igre značenjima i neobičnih poređenja.
Igra rečima – pesnik menja ili spaja značenja reči kako bi stvorio novi efekat.
Paradoks – spajanje naizgled protivrečnih ideja.
Narodni govor – koristi se živ, razgovoran i tradicionalan jezik.
Epski ton – pojedine pesme podsećaju na narodne junačke pesme i predanja.
Satira – kroz humor i ironiju ukazuje na društvene i ljudske mane.
Neobične slike i metafore – svakodnevne pojave dobijaju šire, simbolično značenje.

Ključne reči

Matija Bećković, poezija, izabrane pesme, nove pesme, zavičaj, Crna Gora, tradicija, narod, istorija, identitet, život, smrt, prolaznost, ljubav, sećanje, čovek, sudbina, humor, ironija, satira, paradoks, igra rečima, narodni govor, usmena tradicija, epski ton, sloboda, porodica, preci.