Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

odlično


Аутор Костић, Душан
Наслов Архипелаг / Душан Костић
Језик * српски == види SRP
Врста грађе књига
Година 1978
Издавање и производња [Нови Сад] : Матица српска, 1978
Физички опис 76 стр. ; 22 цм


Dušan Kostić bio je istaknuti jugoslovenski i crnogorski književnik, pesnik, prozni pisac, putopisac i autor književnosti za decu i omladinu. Rođen je 23. januara 1917. godine u Peći, a preminuo 19. oktobra 1997. godine u Meljinama kod Herceg Novog. Detinjstvo je proveo u Plavu, gde je završio osnovnu školu, dok je gimnaziju završio u Beranama. Potom je studirao književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.



Dušan Kostić bio je pesnik, romansijer, putopisac, novinar i urednik, čije je književno stvaralaštvo obuhvatilo gotovo čitav period jugoslovenske književnosti od vremena između dva svetska rata do poslednje decenije 20. veka. Rođen je 23. januara 1917. godine u Peći, a umro 19. oktobra 1997. godine u Meljinama kod Herceg Novog.
P
poetikazemlje.me
+1
Detinjstvo i školovanje
Kostićevo detinjstvo bilo je vezano za sever Crne Gore. Detinjstvo je proveo u Plavu, gde je završio osnovnu školu, a gimnaziju je završio u Beranama. Kasnije je studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
P
poetikazemlje.me
+1
Njegovo rano životno iskustvo imalo je veliki uticaj na kasniji književni rad. Detinjstvo je proveo u vremenu siromaštva i društvenih teškoća, a upravo će se sećanja na zavičaj, detinjstvo, prirodu, planine i ljude severne Crne Gore često vraćati u njegovoj književnosti. Istraživanja njegove književnosti posebno ističu autobiografske elemente u delima namenjenim deci i mladima.
H
Hrčak

Još kao učenik počeo je da objavljuje stihove. Njegovi prvi pesnički pokušaji pojavili su se početkom tridesetih godina, a kao mlad pisac objavljivao je u tadašnjim listovima i časopisima. Pre Drugog svetskog rata pisao je i revolucionarnu poeziju, što je bilo povezano sa političkom i društvenom atmosferom tog vremena.
W
Wikimedia Incubator
+1

Drugi svetski rat
Drugi svetski rat predstavlja jednu od najvažnijih prekretnica u Kostićevom životu.
Učestvovao je u Narodnooslobodilačkoj borbi od Trinaestojulskog ustanka 1941. godine. Tokom rata nije bio samo borac već je nastavio da se bavi pisanjem i uređivanjem. Učestvovao je u radu ratnih publikacija, među kojima su bile „Partizanska riječ“, časopis Pete crnogorske brigade, zatim „Plotun“ Osme banijske divizije i novine „Sedma divizija“.
W
Wikimedia Incubator

Ratno iskustvo ostavilo je dubok trag na njegovoj poeziji. U njegovim ranijim zbirkama pojavljuju se teme rata, smrti, zemlje, slobode, stradanja i kolektivnog iskustva. Međutim, Kostić se kasnije sve više udaljava od isključivo ratne i ideološke poezije i razvija prepoznatljivu liriku u kojoj dominiraju priroda, more, zavičaj, ljubav, samoća, prolaznost i potraga za smislom.

Novinarstvo i Radio Beograd
Posle rata Kostić je postao veoma aktivan u kulturnom i novinarskom životu tadašnje Jugoslavije.
Radio je kao urednik u više značajnih listova i časopisa: „Borbi“, „Književnim novinama“, „Mladosti“, „Književnosti“ i „Savremeniku“. Posebno značajna bila je njegova karijera na Radio Beogradu, gde je bio urednik Literarne redakcije i jedan od ljudi koji su učestvovali u njenom razvoju.
Р
РТС

RTS navodi da su u Literarnoj redakciji, uz Kostića, delovali i brojni značajni književnici i kulturni radnici, među kojima su bili Dušan Matić, Radomir Konstantinović, Miodrag Popović, Roksanda Njeguš i drugi.
Р
РТС

Ovaj deo njegovog života važan je jer pokazuje da Kostić nije bio samo pesnik koji je objavljivao knjige. Bio je deo šireg kulturnog sistema: radio je kao novinar, urednik, književni poslenik i radijski stvaralac.

Književni rad
Kostić je bio izuzetno plodan autor. Pisao je:
poeziju,
romane,
književnost za decu i omladinu,
putopise,
reportaže,
zapise i druge publicističke tekstove.
Njegov opus obuhvata veliki broj knjiga, a posebno mesto u njemu zauzima poezija. Među njegovim poznatijim zbirkama nalaze se „Pjesme“ (1947), „Zemlji voljenoj“ (1948), „Poema o gradu i ljubavi“ (1950), „Proljeće nad rovom“ (1951), „Govor zemlje“ (1952), „Zov lišća“ (1954), „Mreže“ (1955), „Dnevi između nas“ (1962), „Šlep umorne vode“ (1968), „Kapija vremena“ (1974), „Sijenke i svjetlosti“ (1976), „Lirika juga“ (1977), „Arhipelag“ (1978), „Postojbina masline“ (1979), „Morija“ (1980), „Zrelo more“ (1981), „Priziv prašume“ (1984), „Otapanje ludila i Sahara“ (1987), „Braća moja kamena“ (1991) i druge.
W
Wikimedia Incubator
„Arhipelag“
Za tvoje pitanje posebno je važna zbirka „Arhipelag“, objavljena 1978. godine. Bibliografski podaci potvrđuju da je delo objavila Matica srpska u Novom Sadu.
O
Open Library
+1
Naslov Arhipelag veoma je karakterističan za Kostićevu poetiku. Ostrvo, more i mediteranski prostor kod njega nisu samo geografski motivi. Oni postaju simboli čovekove izdvojenosti, samoće, sećanja i traganja za drugim ljudima.

U proučavanjima Kostićeve poezije upravo se ističe njegov motiv usamljenog ostrva. Ostrvo može predstavljati čoveka izdvojenog od drugih, dok more istovremeno razdvaja i povezuje. U tom smislu, naslov Arhipelag može se posmatrati kao veoma složena pesnička metafora: mnogo pojedinačnih ostrva postoji odvojeno, ali zajedno čine jednu celinu.
S
Scribd

Zbog toga je Kostićev Arhipelag značajan za razumevanje njegove zrelije poezije: ratna i društvena iskustva mlađeg Kostića postepeno ustupaju prostor ličnijem, misaonijem i meditativnijem odnosu prema svetu.

More kao jedan od ključnih motiva
Jedna od najprepoznatljivijih osobina Kostićeve poezije jeste snažna povezanost sa morem i južnim krajevima.
More kod njega nije samo pejzaž. Ono je prostor sećanja, slobode, putovanja i unutrašnjeg nemira. Kostić je tokom života mnogo putovao i pisao o različitim predelima, gradovima i ljudima. Posebno mesto u njegovom stvaralaštvu zauzima Herceg Novi i Boka Kotorska.

Objavio je i putopisno-reportažne knjige poput „Krajevi i ljudi“, „Gradovi u prolazu“, „Gradovi, more, kamen: usputne impresije“, „Zapisi o ljudima“, „Impresije: viđenja Herceg-Novog“ i „Drumovima juga i Putovanja“.
W
Wikimedia Incubator

Zato se kod Kostića često susreću planinski i primorski svetovi. Sever Crne Gore predstavlja detinjstvo, poreklo i zavičajno pamćenje, dok jug i more predstavljaju putovanje, širinu, daljinu i traganje.

Kostić kao romansijer
Iako je danas najpoznatiji kao pesnik, Kostić je pisao i romane.
Posebno su poznati:

„Gluva pećina“
„Sutjeska“
„Modro blago“
„Gora koštanova“
„Modro blago“ i druga dela namenjena mlađim čitaocima učinila su ga važnim i za književnost za decu i omladinu.
C
Cobiss Plus
+1
Njegova književnost za mlade ima i autobiografske elemente. Istraživanja navode da je Kostić u tim delima koristio iskustva sopstvenog detinjstva, posebno uspomene na siromaštvo, zavičaj i odrastanje.
H
Hrčak

Književnost za decu
Kostić je napisao više dela za decu i omladinu, među kojima su „Gradić Jelengaj“, „Gluva pećina“, „Sutjeska“, „Modro blago“ i „Gora koštanova“.
H
Hrčak
Ovaj deo njegovog opusa posebno je zanimljiv zato što se u njemu spajaju avanturistički elementi sa autobiografskim i zavičajnim motivima. Priroda, planine, pećine, reka, kamen i ljudi iz zavičaja nisu samo dekoracija već deo sveta u kojem se junaci oblikuju.

Stil i poetika
Kostićeva poezija prošla je kroz nekoliko razvojnih faza.
U ranim zbirkama osećaju se rat, revolucionarna ideologija, kolektiv, društvena stvarnost i obnova zemlje. Kasnije njegova lirika postaje intimnija i složenija.

Među njegovim najvažnijim motivima nalaze se:

zavičaj
zemlja
more
kamen
ostrvo
putovanje
ljubav
samoća
prolaznost
sećanje
priroda
rat i stradanje
čovekova izdvojenost
traganje za smislom
RTS ga opisuje kao nagrađivanog pesnika i putopisca, odnosno kao lirika izrazito melanholičnih raspoloženja.
Р
РТС
Ta melanholičnost naročito dolazi do izražaja u njegovoj zrelijoj poeziji. Kostić često posmatra svet kao nešto što čovek voli, ali što ne može potpuno posedovati. Čovek putuje, seća se, vraća se, odlazi i pokušava da pronađe svoje mesto.

Zbog toga su kod njega putnik i ostrvo veoma značajni simboli. Putnik je čovek koji je stalno u pokretu, dok je ostrvo slika izdvojenosti. More između ostrva može biti prepreka, ali i mogućnost da se ostrva povežu.

Nagrade i priznanja
Za svoj književni rad Kostić je dobio veliki broj priznanja. Među njima se navode:
Zmajeva nagrada,
Goranov vijenac,
Nagrada AVNOJ-a,
Nagrada „Trinaesti jul“,
Nagrada „Risto Ratković“,
nagrade Udruženja književnika Srbije,
nagrade gradova Ivangrada, Plava, Gusinja i Herceg Novog.
W
Wikimedia Incubator
Posebno je značajna Zmajeva nagrada 1979. godine za „Postojbinu masline“.
P
poetikazemlje.me
Dobio je i Oktobarsku nagradu grada Herceg Novog.
P
poetikazemlje.me

Prema dostupnim bibliografskim podacima, dobio je i Disovu nagradu 1977. godine.
W
Wikidata

Poslednje godine života
Kostić je nastavio da piše i u poznim godinama. Njegova kasnija dela pokazuju sve izraženiju okrenutost ličnom iskustvu, prolaznosti, samoći i suočavanju sa životnim bilansom.
Među kasnijim knjigama nalaze se „Otapanje ludila i Sahara“ (1987), „Sam sa sobom: pedeset godina književnog rada“ (1988), „Poziv na razgovor“ (1989), „Čarnojevići“ (1989), „Braća moja kamena“ (1991), „Početak apokalipse“ (1993) i „Košmar“ (1995).
W
Wikimedia Incubator

Umro je 19. oktobra 1997. godine u Meljinama, kod Herceg Novog, u 80. godini života.
W
Wikimedia Incubator
+1

Nakon njegove smrti objavljivani su izbori i zbirke njegove poezije, čime je njegov književni opus dodatno sačuvan i predstavljen novim generacijama.

Značaj Dušana Kostića
Dušan Kostić pripada generaciji književnika čiji je život bio snažno određen velikim istorijskim događajima 20. veka. Prošao je put od mladog pesnika između dva rata, preko učesnika Narodnooslobodilačke borbe, do posleratnog urednika i jednog od aktivnih učesnika jugoslovenskog kulturnog života.
Njegov značaj nije samo u velikom broju objavljenih knjiga. Posebno je važna postepena transformacija njegove poezije: od društveno i ratno angažovanog pesnika prema liriku koji sve više govori o unutrašnjem životu čoveka.

U njegovom svetu planina, kamen, more, ostrvo i put nisu samo prirodni motivi. Oni postaju načini da se govori o čoveku. Zavičaj je povezan sa sećanjem, more sa beskrajem i nemirom, ostrvo sa usamljenošću, a put sa stalnom čovekovom potragom.

Zato je „Arhipelag“ posebno zanimljiv za proučavanje Kostićevog stvaralaštva. Objavljen 1978, on pripada zreloj fazi njegovog pesništva i predstavlja deo njegovog sve snažnijeg okretanja motivima mora, ostrva, juga, samoće i unutrašnjeg života.
W
Wikimedia Incubator
+1

Ukratko: Dušan Kostić je bio svestrani crnogorski i jugoslovenski književnik, pesnik, romansijer, putopisac i urednik, rođen u Peći 1917, odrastao u Plavu, školovan u Beranama i Beogradu, učesnik NOB-a, dugogodišnji kulturni radnik i urednik Radio Beograda, autor velikog broja knjiga i dobitnik značajnih književnih nagrada. Njegova knjiga „Arhipelag“ iz 1978. godine pripada njegovoj zreloj poetskoj fazi i važna je za razumevanje njegovog odnosa prema moru, ostrvu, samoći, putovanju i čovekovom unutrašnjem svetu.



tags:
srpska poezija xx veka moderna savremena