ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prva zbirka Vojislava Despotova iz 1972, retko u ponudi.
Dobro očuvano.

Autor - osoba Despotov, Vojislav
Naslov Prvo tj. pesmina slika reči / Vojislav Despotov
Ostali naslovi Pesmina slika reči
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1972
Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Društvo književnih stvaralaca, 1972 (Zrenjanin : Budućnost)
Fizički opis [57] str. ; 20 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Ulaznica` / Opštinska zajednica kulture Zrenjanin. ǂkolo ǂ3 ; ǂknj. ǂ9
(Broš.)
Napomene Tiraž 700
Beleška o piscu: str. [57].

Vojislav Despotov
PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI
Prvo: da je to neobičan naslov za jednu knjigu pesama: običan i normalan za tu istu knjigu koja je pred nama; obično neobičan za knjigu koja je isto tako neobična: sama za sebe obična i normalna.
I nije sasvim to Prvo tj. pesmina slika reči pred nama, jer sasvim tačno, da je imamo ispred sebe: Ona ima ispred sebe Nas: Mi smo neobični toj knjizi: neobični i nenormalni, čime se nikako ne želimo pomiriti (po mir ići – ići po mir, zadržati ga: očuvati u bezbednosti svoj kapital znanja o tome šta Ona – poezija jeste i šta Ona nije. Sada kao i uvek – znači još ranije – mi to već znamo i nadamo se, da nam to znanje ni ubuduće neće omaći, da poezija jeste ili nije i to pitanje nam se pretpostavlja, nameće nam se pre/sudba i sudba: nama.
Kada okrenemo poslednju stranicu, naći ćemo se pred jednim sasvim običnim i razumljivim i razumnim pitanjem, pred pitanjem koji ne pobuđuje neku naročitu pažnju: šta je unutra? Šta je u nutrini? Da li se to pitanje odnosi na knjigu? Nije jasno. Na omot i hartiju i sve to što odiše svojom masom? I nešto je tu u-nutra. I ako već odbacujemo te, izvesne materijske činjenice kao nedostojne da predstavljaju i pružaju samo koru i telo jedne Poezije – jer znamo, da je poezija nešto drugo, gde je onda ona stvar, u kojoj je nešto unutra? Da li je ono, šta je unutra, sadržaj pa su naslovi koji odgovaraju na pitanje šta je unutra sa-držaj, ono, što se veže i drži za nešto ili nečega, što bi možda opet bilo kora i hleb, ili poezija koja se hvata za samu sebe – više za samu sebe nego za propise, koje joj pretpostavlja istorija umetnosti; ili za neke materijalne činjenice, koje bi mogle sadržati i neke uzvišenije partiture simfonija osećanja i maštanja, za koru od hleba.
Najbliže pesničko srodstvo ove poezije nalazi se u Sloveniji kod Matjaža Hančeka u knjizi Tražimo pesme, gde su? (Iščemo pesmi, kje so? – krajem 1971, Založba Obzorja, Maribor) i na drugim njegovim mestima.
FRANCI ZAGORIČNIK

Vojislav Despotov rođen je 1950. u Zrenjaninu, umro je 2000. godine u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu.
Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Radio je kao urednik dramskog programa u Radio Novom Sadu.
Objavio je knjige pesama: Prvo, tj. pesmina slika reči (1972), Dnjižepta bibil zizra uhunt (1976), Trening poezije (1978), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi (1988), Veseli pakao evropoezije (1990), Deset deka duše (1994) i Veseli pakao poezije (izabrane pesme, 1996), esejistički spev Neočekivan čovek (1992), romane: Mrtvo mišljenje (1989), Petrovgradska prašina (1990), Jesen svakog drveta (1997), Andraci, jepuri i ostala najvažnija čudovišta Petrovgrada i Srednjeg Banata (1998), Evropa broj 2 (1998) i Drvodelja iz Nabisala (1990), kao i knjigu eseja Vruć pas (1985). Pisao je i radio i TV drame.
Prevodio je sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika.
Jedna književna nagrada nosi njegovo ime.

postmoderna književnost, neoavangarda, vojvođanska avangarda, čekić tautologije...
avangarda neoavangarda vujica resin tucic signalizam miroljub todorovic kopicl konkretna vizuelna poezija serbian yugoslavian avant-garde concrete visual poetry judita salgo katalin ladik slavko matkovic

MG P24 (N)