Godina izdanja: 2001
ISBN: 313
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Rešin Tucić
Izdavač: Orpheus, Novi Sad
Godina: 2001
Obim: 224 str.

„Igrač u svim pravcima“ je naslov knjige izabranih i novih pesama istaknutog srpskog i jugoslovenskog neoavangardnog umetnika i književnika Vujice Rešina Tucića. Knjigu je 2001. godine objavila izdavačka kuća Orpheus iz Novog Sada.

Ovaj naslov savršeno opisuje samog autora, koji je bio svestrani stvaralac – pesnik, vizuelni umetnik, esejista, kritičar i pokretač subverzivnih umetničkih akcija.


Vujica Rešin Tucić (1941–2009) bio je jedna od najautentičnijih, najhrabrijih i najradikalnijih ličnosti srpske i jugoslovenske kulture druge polovine 20. veka. Rođen u banatskom selu Melenci, veći deo života i stvaralaštva vezao je za Zrenjanin i Novi Sad, gde je preminuo u 68. godini života.

Kao vodeći akter Nove umetničke prakse (jugoslovenskog neoavangardnog pokreta 1960-ih i 1970-ih godina), on je brisao granice između tradicionalnih umetnosti. Njegov život i rad obeležili su stalni sukobi sa konvencijama, vlastima i malograđanskim mentalitetom.

Rešin Tucić je bio pionir performansa kod nas. U izvođenje svojih pesama unosio je elemente glume, direktne provokacije i filma, pretvarajući poeziju u živi javni događaj. Njegov konceptualni rad obuhvatao je i vizuelnu poeziju i tekstualne kolaže. Zbog svojih subverzivnih stihova i umetničkih pamfleta koji su kritikovali tadašnje socijalističko društvo, režim ga je proglasio „neprijateljskim elementom“. Pretila mu je višegodišnja zatvorska kazna, od koje ga je spasao uticaj i autoritet nadrealiste Oskara Daviča. Nakon toga je godinama bio na marginama, pod prećutnom cenzurom. Skovao je ovaj naizgled kontradiktoran teorijski pojam. Tokom ratnih 1990-ih godina (od 1993. do 1995.), u Beogradu je pod ovim nazivom vodio alternativnu književnu školu, edukujući mlade autore o slobodi umetničkog izražavanja. Pokretao je i uređivao neke od najvažnijih i najprogresivnijih časopisa tog vremena. Ističu se zrenjaninska Ulaznica, Tisa, Dalje iz Sarajeva, i posebno časopis Adresa (1977), koji je bio ključno glasilo jugoslovenske neoavangarde. Pored pisanja i borbe za umetničku slobodu, bio je strastveni ribolovac i šahista, a prijatelji ga pamte kao čoveka koji je duboko promišljao zagonetku života i odbijao da se prilagodi političkim igrama.

Osim ove zbirke, Rešin Tucić je ostavio dubok trag u našoj književnosti sa ukupno 12 autorskih knjiga, među kojima se izdvajaju:
- Jaje u čeličnoj ljusci (pesme, 1970)
- San i kritika (pesme, 1977)
- Prostak u noći (pesme, 1979)
- Strahote podzemlja (roman, 1991)
- Gnezdo paranoje (pesme, 2007)