Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-81429-01-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Ćirilov, Jovan, 1931-2014
Naslov Uzaludna putovanja / Jovan Ćirilov ; priredio Nedeljko Radlović ; [ilustracije Mario Maskareli]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1989
Izdavanje i proizvodnja Kikinda : Književna zajednica Kikinde, 1989 (Kikinda : Grafika)
Fizički opis 120 str. : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Radlović, Nedeljko (urednik)
Maskareli, Mario (ilustrator)
Mihajlović-Mihiz, Borislav (autor dodatnog teksta)
Zbirka Savremena poezija
S a d r ž a j: Susreti (5-56): Večera sa Žan-Polom Sartrom (7-8); Malaguena (9-10); Grob s kamelijama (12-13); Tudor Argezi (14-15); Gaudi (16-17); U Pasternakovom domu (18-19); U Raskoljnikovom dvorištu (20); U kijevskom cirkusu (21-22); Parke iz Peredelkina (24-26); Kod neizvesnog (27-28); Pitanje Bele Ahmaduline (30-32); Aušvic (33); Na Piskatorovoj probi (34-35); Jevrejsko groblje u Pragu (36); Stonewall (37-38); Sa pogledom na Karpaćovog svetog Đorđa (40-41); Susret u Spoletu (42-43); Jedna ženevska šetnja (44-45); Ivo Andrić (46); Marambo (48-50); Poslednji susret sa pesnikom (51); Idol iz Vinče (53-54); Glumica iz provincije (55); Kikindski korzo (56). - Novo putovanje po gramatici (57-85): Gramatika (59); Imenice (60); Zamenice (61); Glagoli (62); Pridevi (63); Brojevi (64); Prilozi (66); Sveze (67); Uzvici (68); Promena imenica prve vrste (69); Promena imenica druge vrste u množini (71); Gradivne imenice (72); Homonimi (73); Buduće vreme I (74); Bezlični glagoli (75); Buduće vreme II (76); Prilozi za mesto (78); Imeničke zamenice (79); Dijalekti (80); Palatalizacija (81); Jotovanje (82); Etimologija (84-85). - Putovanja po sobi (87-110): Putovanje po sobi (88-89); Stolica (91-92); Sto (93-96); Krevet (97); Orman (98-99); Sat (100-101); Tepih (103); Telefonski imenik (104); Novine (105); Ogledalo (107-108); Prozor (110). Pogovor : Putovanje Jovana Ćirilova / Borislav Mihajlović (112-116). Beleška o autoru (119-120).
(broš.)
Napomene Tiraž 1.000.
Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom.
Str. 112-116: Putovanje Jovana Ćirilova / Borislav Mihajlović.
Beleška o autoru: str. 119-120.
Predmetne odrednice Ćirilov, Jovan, 1931-

Uskoro će dvadeset godina otkako sam čitao Ćirilovljeva Putovanja po gramatici. Obećavao mi je tada produžetak svojih stranstvovanja. I evo ih sada, kao „uzaludna putovanja“ sastavljena od susreta širom sveta, od novih putovanja po gramatici i od, najpustolovnijih, putovanja po sopstvenoj sobi. Sve mi se čini da se ništa nije promenilo od prvih sedamdesetih godina, da je vreme počivalo u „večnosti koje nema“. I dalje prepoznajem onog naoko nemarnog i sklonog rečitosti autora u čijem pesničkom jeziku damarala je nesputanost izražavanja o neizrazivom. Uloviti potankost, reč, kretnju lica, pomisao, u očaravajućoj brzini i dalje je Ćirilovljev dar. Prirodno je što me u ovoj knjizi privlače pesničke skupine o susretima i kućnim stvarima. To je novo, dok je gramatika ponovno otkriće. (Jovica Aćin)

Jovan Ćirilov je među našim savremenicima rijedak primjer autentičnog iskaza Kulture. Da objasnim ovu rečenicu koja, bojim se, miriše na kritičku frazu. Ćirilov nije (kao dobar dio naših „evropejaca“) autsajder na margini jedne velike kulture (evropske), kojoj bi se, generatorom kompleksa inferiornosti, trebalo približiti silom citata (često nesuvislih), intelektualnim dodvorništvom ili interpretativnom poniznošću. Ta je kultura njegovo nesumnjivo istorijsko (ako hoćete i antropološko) polazište, geografski i duhovni milje, ona je atmosfera u kojoj se psiha oblikuje u formu, mjera „pjevanja i mišljenja“. Upravo zbog toga Ćirilovljevi stihovi, puni kulturoloških reminiscencija, ni u jednom trenu ne zvuče patvoreno. Oni su prirodni kao sama priroda civilizacijskog disanja. (Slobodan Blagojević)

Jovan Ćirilov (1931–2014) bio je srpski teatrolog, dramaturg, pozorišni kritičar, esejista, prevodilac, pesnik i jedan od najznačajnijih kulturnih delatnika druge polovine XX veka u Jugoslaviji i Srbiji.
Rođen je 30. avgusta 1931. godine u Kikindi. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, na grupi za filozofiju, a najveći deo profesionalnog života vezao je za pozorište. Radio je kao dramaturg, umetnički rukovodilac i upravnik u više značajnih pozorišnih institucija, među kojima posebno mesto zauzimaju Jugoslovensko dramsko pozorište i Atelje 212.
Ćirilov je bio jedan od osnivača i dugogodišnjih umetničkih direktora BITEF-a – Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, koji je pokrenut 1967. godine zajedno sa Mirom Trailović. Zahvaljujući njihovom radu, BITEF je postao jedan od najvažnijih evropskih festivala savremenog i eksperimentalnog pozorišta i mesto na kojem je jugoslovenska publika mogla da upozna najznačajnije svetske pozorišne tendencije.
Kao dramaturg i teatrolog, Ćirilov je pratio savremeno evropsko i svetsko pozorište, pisao eseje, kritike i zapise o glumcima, rediteljima, predstavama i kulturnim pojavama. Odlikovali su ga velika erudicija, radoznalost, otvorenost prema avangardi i sposobnost da povezuje književnost, filozofiju, jezik, pozorište i širu istoriju kulture.
Bavio se i prevođenjem, naročito sa engleskog, francuskog i nemačkog jezika, a prevodio je dramska i književna dela značajnih autora XX veka. Bio je poznat kao izuzetan poliglota i poznavalac jezika.
Pored pozorišnog rada, objavljivao je eseje, dnevnike, putopisne i autobiografske zapise, kao i poeziju. Među njegovim knjigama su „Putovanja po gramatici“, „Uzaludna putovanja“, „Reč nedelje“, „Pozorištarije“ i druge. Njegovi tekstovi često spajaju intimno iskustvo, putovanje, jezičku radoznalost, kulturnu istoriju i svakodnevne detalje.
Ćirilov je bio i dugogodišnji saradnik kulturne štampe i jedan od prepoznatljivih javnih intelektualaca svoga vremena. Njegov značaj ne počiva samo na pisanju o pozorištu već i na ulozi posrednika između domaće i svetske kulture.
Umro je 16. novembra 2014. godine u Beogradu.
Danas se Jovan Ćirilov pamti kao jedna od ključnih ličnosti srpske i jugoslovenske pozorišne kulture, posebno po doprinosu BITEF-u, međunarodnoj kulturnoj razmeni i modernizaciji pozorišnog života.

MG P17 (N)