Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-7659-245-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Novi pesnički poredak : antologija novije američke poezije

priredili Dubravka Đurić, Vladimir Kopicl

Oktoih 2001 519 strana

očuvanost 5-

Vladimir Kopicl: PREDGOVOR.

I POSLEDNJI PURITANCI U CARSTVU PACOVA

Čarls Bernstin
Alen Dugen Ilejn Ekvi
Edvard Fild
Linda Greg
Alen Grosmen
Lin Hedžinien
Rejmond Karver
Klark Kulidž En Loterbak
Lora Morijarti Majkl Palmer
Bob Perelman
Džerom Rotenberg
Ron Silimen

II PRIJATNI OTROVI

Ai
Barbara Barg
Nensi Berg
Mei-mei Bersenbruge
Čena Blok
Li-En Braun
Maksin Černof
Filip Dejsi
Lisa Džarnot
Filis Dženovic
Rasel Edson
Sem Ejbrams
Suzan Feldman
Majkl Frid
Majkl Fridmen
Alen Ginzberg
Piter Gizi
Albert Goldbart
Džesika Hagedorn
Mark Halidej
Suzan Hau
En Hejli
Pol Huver
Džon Jau
Robert Klajn Engler
Tom Klark
Džejn Kortez
Robert Krili
Lari Levis
Dorien Lo
Stiv Mekaferi
Sintija Mekdonald
Dženifer Moksli
Dženifer L. Noks
Džena Ozman
Medž Rigejn
Džoen Ritelik
Marta Ronk
Dejvid Sent Džon
Čarls Simić
Šeron Skol
Rod Smit
Džulijana Spar
Džejms Šeri
Suzan M. Šulc
Li Teverou
Džin Valentajn
Robert Luis Viks
Elizabet Vilis
Mark Volas
En Voldman
Rozmari Voidrop
Beret Voten

Dubravka Đurić: POGOVOR

IZVORI
ANTOLOGIJE AMERIČKE POEZIJE IZDATE U SFRJ I SRJ
ANTOLOGIJE AMERIČKE POEZIJE
NA ENGLESKOM JEZIKU
BIOGRAFIJE ZASTUPLJENIH PESNIKA

Novi pesnički poredak: antologija novije američke poezije predstavlja jednu od najznačajnijih antologija savremene američke poezije objavljenih na srpskom jeziku. Priređivači, Dubravka Đurić i Vladimir Kopicl, želeli su da domaćoj publici predstave one tokove američke poezije koji su dugo ostajali izvan dominantnih književnih kanona.

Za razliku od tradicionalnih pregleda američke poezije koji naglašavaju autore poput Robert Frost, Wallace Stevens ili T. S. Eliot, ova antologija usmerena je ka eksperimentalnim, avangardnim, postmodernim i alternativnim pesničkim praksama druge polovine XX veka.

Osnovna ideja antologije

Naslov „Novi pesnički poredak“ označava promenu u shvatanju poezije.

Priređivači polaze od pretpostavke da se nakon šezdesetih godina u američkoj književnosti pojavljuje veliki broj novih poetika koje:

odbacuju tradicionalnu liriku,
dovode u pitanje autoritet pesnika,
eksperimentišu sa jezikom,
brišu granice između visoke i popularne kulture,
uvode političke, rodne i identitetske teme.

Antologija zato ne prikazuje jedan pravac, već mrežu različitih pesničkih zajednica i estetskih pozicija.

Struktura antologije

Knjiga je podeljena u dve velike celine.

I. Poslednji puritanci u carstvu pacova

Naslov prvog dela sugeriše sukob između tradicije i haotične savremenosti.

Ovde su zastupljeni autori povezani sa:

Language Poetry,
postavangardom,
eksperimentalnim modernizmom,
novim formalnim istraživanjima jezika.

Ključne karakteristike

jezik postaje tema poezije,
značenje nije unapred dato,
čitalac aktivno učestvuje u stvaranju smisla,
poezija istražuje granice komunikacije.

II. Prijatni otrovi

Drugi deo je znatno širi i raznovrsniji.

Okuplja autore različitih poetika:

bitničke tradicije,
feminističke poezije,
etničkih i manjinskih književnosti,
performativne poezije,
političke poezije,
neoavangarde.

Ključne karakteristike

politička angažovanost,
multikulturalnost,
rodna pitanja,
eksperiment sa formom,
spoj poezije i performansa.

Predgovor Vladimira Kopicla:
„I poslednji puritanci u carstvu pacova“

Predgovor ima važnu teorijsku funkciju.

Kopicl objašnjava:

kako je nastao novi američki pesnički pejzaž,
zašto više ne postoji jedinstven književni centar,
kako su avangardni pokreti promenili pojam poezije.

Njegova osnovna teza jeste da savremena američka poezija funkcioniše kao pluralistički sistem bez jednog dominantnog autoriteta.

Ključne ideje predgovora

kraj jedinstvenog književnog kanona;
decentralizacija kulture;
poezija kao eksperiment;
jezik kao prostor političke borbe;
raznovrsnost umesto jedinstva.

Pogovor Dubravke Đurić

Pogovor pruža širi teorijski okvir.

Đurić posebno ističe:

vezu poezije i kulturne politike,
feminističke poetike,
marginalizovane glasove,
postmodernističke strategije pisanja.

Njena analiza pokazuje da se američka poezija krajem XX veka više ne može razumeti samo kroz estetske kategorije, već i kroz pitanja identiteta, roda, klase i etniciteta.

Glavne teme antologije

1. Jezik kao materijal

Pesnici ne koriste jezik samo da bi nešto saopštili, već ga istražuju kao samostalni predmet.

2. Dekonstrukcija autora

Pesnik više nije „prorok“ ili „genije“, već učesnik u procesu stvaranja značenja.

3. Multikulturalnost

Američka poezija prikazana je kao prostor različitih identiteta i iskustava.

4. Politika jezika

Način govora povezan je sa moći, ideologijom i društvenim odnosima.

5. Eksperiment

Neprestano pomeranje granica forme jedna je od osnovnih odlika zastupljenih autora.

Značaj antologije za srpsku književnost

Ova knjiga bila je važna jer je domaćoj publici predstavila mnoge autore koji ranije gotovo nisu bili prevođeni.

Doprinos antologije:

proširivanje slike o američkoj poeziji;
upoznavanje sa Language Poetry pokretom;
afirmacija feminističke i eksperimentalne poezije;
uticaj na mlađe generacije pesnika u Srbiji.

Centralna poruka antologije

Ako bi se čitava knjiga sažela u jednu ideju, ona bi glasila:

Savremena američka poezija nije jedinstvena tradicija već mnoštvo glasova, jezika, identiteta i poetika koje neprestano preispituju granice pesničkog izraza.

Zato „Novi pesnički poredak“ nije samo zbirka pesama već i mapa kulturnih i estetskih promena koje su oblikovale američku poeziju druge polovine XX veka.