ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

1. Srbobranke iz Crne Gore i Stare Srbije
2. Srbobranke iz Dalmacije, Hrvatske i Slavonije
3. Srbobranke iz Bosne i Hercegovine

Izdavač: Nevkoš, Novi Sad
Priredio: Dejan Tomić
Povez: broširan
Broj strana: 287 + 316 + 305
Obris presavijanja prednje korice druge knjige inače odlično očuvane.

Zbirke pesama koje su pred nama su kulturna i nacionalna zaoštavština rodoljubivih pesama 19. i 20. veka u kojem su se pesnici, pisci, izdavači borili da se u teškim kulturno-istorijskim okolnostima sačuva nacionalna svest.

Ideju za naslov „Srbobranke“, dala je, prema rečima Dejana Tomića, knjiga srpskog rodoljubivog pesnika iz Kotora, Rista Milića, koji je 1870. godine u Državnoj Pečatnji na Cetinju, štampao zbirku svojih pesama tako naslovljenu.

„Mislim da taj naziv odgovara pesmama koje oslikavaju neverovatnu rodoljubivu crtu srpskog naroda. Rodoljublje je širi pojam od patriotizma. Patriotizam je vezan za tle, a rodoljublje za narod bio on u Njujorku, Ženevi, Beču…Rodoljubiva osećanja su bila prisutna kod naših najpoznatijih pesnika, ali i onih koji su kasnije skrajnuti iz različitih razloga ili čije pesme nisu preživele tok istorije“.
- Dejan Tomić

Socijalno-istorijski period u koji spadaju pesme iz Srbobranki, 19. i 20. vek, je period preloma kada je u pitanju sudbina srpskog naroda. Tada se u svetu dešavaju promene započete revolucijama u Evropi, da bi kroz 20. vek srpski narod prošao kroz balkanske i svetske ratove. Na osnovu knjiga, može se zaključiti da je metapolitika srpskog naroda, odnosno način na koji su naši preci u oblasti ideja i kulture fomirali srpski nacionalizam i patriotizam, radeći na cilju čitavog srpskog naroda, bila njegovo oslobođenje.

Srbima su bili potrebni intelektualci, književnici, izdavači, pisci, pesnici čija su dela radila na podizanju srpske nacionalne svesti, koja je bila pod velikim pritiskom. Naši preci 19. i 20. veka ni u neprijateljskom okruženju nisu želili da se odreknu svog identiteta. Oni su ga potvrđivali na razne načine. Oni su se u tuđinskim državama organizovali i politički, ali su smatrali da to nije dobro jer su živeli u turbulentnim vremenima. Morali su da pronađu načine da potvrde svoj identitet, da sačuvaju svoju naciju i nacionalnu svest i podignu je na viši nivo i na taj način pripreme Srbe za oslobođenje. Zato svi naši intelektualcni, izdavači toga doba, koji su imali ideju da štampaju srpske knjige i časopise, naši pisci i pesnici su sve radili u tom cilju. Znali su da to priprema srpski narod za budućnost,

(K-312)