Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-427-0222-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Sarajlić, Izet
Naslov Oproštaj s evropskim humanističkim idealizmom i druge pjesme / Izet Sarajlić
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1989
Izdavanje i proizvodnja Nikšić : Univerzitetska riječ, 1989 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 64 str. ; 20 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂPoezija
(tvrdi povez)
Napomene Tiraž 1.500
Bilješka o piscu: str. 62.

Izet Sarajlić (1930–2002) bio je bosanskohercegovački i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najznačajnijih lirskih glasova druge polovine XX veka na prostoru bivše Jugoslavije. Rođen je 16. marta 1930. godine u Doboju, a detinjstvo i mladost proveo je u Sarajevu, sa kojim je ostao trajno povezan i kojem je posvetio veliki deo svog stvaralaštva.
Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, gde je kasnije radio kao profesor. Veoma rano se uključio u književni život i već kao mlad autor objavljivao poeziju, da bi ubrzo postao jedno od centralnih imena sarajevske i jugoslovenske književne scene. Bio je član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, kao i drugih međunarodnih književnih udruženja.
Sarajlićeva poezija odlikuje se neposrednošću, jednostavnim izrazom i snažnim emotivnim nabojem. Pisao je o ljubavi, svakodnevici, prijateljstvu, ratu i stradanju, često spajajući lično i univerzalno iskustvo. Njegov pesnički glas karakteriše iskrenost i toplina, ali i duboka svest o istorijskim lomovima i sudbini čoveka u savremenom svetu. Posebno su značajne njegove pesme posvećene Sarajevu i iskustvu opsade grada tokom devedesetih godina.
Objavio je veliki broj zbirki poezije, među kojima se izdvajaju „Sarajevska zbirka“, „Tražim ulicu za svoje ime“, „Pisma iz rata“, kao i brojne druge knjige koje su prevođene na mnoge jezike. Bio je i istaknuti prevodilac, naročito ruske poezije, čime je doprineo kulturnoj razmeni između južnoslovenskih i istočnoevropskih književnosti.
Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada za književnost, a njegova dela uživaju trajnu čitalačku popularnost. Umro je 2. maja 2002. godine u Sarajevu.
Izet Sarajlić ostao je upamćen kao pesnik svakodnevice i intimnog iskustva, ali i kao hroničar jednog vremena, čija poezija svedoči o snazi ljudskosti u teškim istorijskim okolnostima.

Poezija

U susretu (Sarajevo, 1949)
Sivi vikend (Sarajevo, 1955)
Minutu ćutanja (Sarajevo, 1960)
Posveta (Beograd, 1961)
Tranzit (Sarajevo, 1963)
Intermeco (Kruševac, 1965)
Godine, godine (Beograd, 1965)
Ipak elegija (Beograd, 1967)
Vilsonovo šetalište (Sarajevo, 1969)
Stihovi za laku noć (Beograd, 1971)
Pisma (Sarajevo, 1974)
Nastavak razgovora (Beograd, 1977)
Trinaest knjižica poezije(Priština, 1978)
Knjiga prijatelja (Sarajevo, 1981)
Neko je zvonio (Čačak, 1982)
Nekrolog slavuju (Beograd, 1987)
Oproštaj sa evropskim humanističkim idealizmom (Nikšić, 1989)
Sarajevska ratna zbirka (Sarajevo, 1992)
Knjiga oproštaja (Sarajevo, 1996)
30. februar (Sarajevo, 1998)
Proza
Portreti drugova (Sarajevo, 1965)
Koga će sutra voziti taksisti (Sarajevo, 1974)
V. P. (Sarajevo, 1999)
Poezija i proza
Putujem i govorim (Sarajevo, 1967)
Slavim (Titograd, 1988)
Filozofija
Filozofijska i sociologijska bibliografija SRH od 1945–1962 (Beograd, 1966)
Franciskus Patricijus (Beograd, 1968)
Patricijeva filozofija bitka (Zagreb, 1970)
Biće beskonačnog (Sarajevo, 1973)
Hrestomatija etičkih tekstova patristike-skolastike renesanse (Sarajevo, 1978)
Pohvala filodoksiji (Sarajevo, 1978)
Osnovi marksizma sa teorijom i praksom socijalističkog samoupravljanja(Sarajevo, 1980)
Patricijeva kritika Aristotelesa (Zenica, 1996)
Logos u Herakleitosa (Sarajevo, 1997)

MG P66 (N)