Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vladimir Kopicl - Gladni lavovi
Vibro-poeme

Knjizevna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1985.
Meki povez, korice kao na slici, 34 strane.
IZUZETNO RETKO IZDANJE NOVOSADSKE NEOAVANGARDE!

Владимир Копицл (Ђенерал Јанковић, 5. август 1949) српски је песник и есејиста, преводилац, уметник, новинар, позоришни и филмски критичар.[1]
Биографија

Рођен је 8. августа 1949. године у Ђенерал Јанковићу, на Косову и Метохији. Основну и средњу школу завршио у Новом Саду, где је и дипломирао на Катедри за југословенску и општу књижевност Филозофског факултета.

Радио је од 1971. до 1973. године као уредник Центра за уметност Трибине младих у Новом Саду, 1978. и 1979. године радио као професор у Центру за образовање кадрова преводилачке и културолошке струке у Карловачкој гимназији (1978—1979), а од 1981. године био је запослен у редакцији „Дневника“ као књижевни, филмски, позоришни критичар и уредник.

Уређивао је неколико књижевних часописа (Летопис Матице српске, Раyс/Лучи/Los Rauos/Strahlen, ТРАНСкаталог), члан жирија (БИТЕФ, Мало Позорје, ФИАТ, Фестивал професионалних позоришта Војводине...), био је оснивач, селектор и председник Уметничког одбора Интернационалног фестивала алтернативног и новог театра ИНФАНТ у Новом Саду и селектор Фестивала професионалних позоришта Војводине, Југословенског позоришног фестивала у Ужицу и Стеријиног позорја у Новом Саду.

Од 1971. до 1976. године био је активан на пољу концептуалне уметности, перформанса, проширених медија и излагао на многим самосталним и групним изложбама у нашој земљи и свету. Његови радови из ове области укључени су у неколико европских и светских антологија и зборника, на пример – Klaus Groh, Aktuelle Kunst in Osteuropa, DuMont Aktuel, Cologne, 1972,...
Чланство у удружењима

Српско књижевно друштво,[2]
Српски ПЕН центар,
Друштво књижевника Војводине,
Југословенско друштво за уметност и технологију спектакла – ЈУСТАТ,
Међународна федерација филмских критичара - ФИПРЕСЦИ,
Удружење позоришних критичара и театролога Србије,
Међународно удружење позоришних критичара - АИЦТ.

Дела
Књиге поезије

Аер (Матица српска, 1978),
Парафразе пута (Матица српска, 1980),
Гладни лавови (КЗНС, 1985),
Вапаји & конструкције (Матица српска, 1986),
Питање позе (Матица српска, 1992),
Приказе – нове и изабране кратке песме (Матица српска,1995),
Клисурине (Народна књига, 2002),
Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме (Orpheus, 2002),
Смернице (НБ Светозар Марковић, 2006),
Промашаји (НБ `Стефан Првовенчани`, 2008),
Совин избор (НБ `Владислав Петковић Дис`, 2008),
27 песама: тенкови&луне (Културни центар Нови Сад, 2011),
Несвршено, двојезично издање (2011),
Туфне - изабране песме (2013),

Књиге есеја

Механички патак, дигитална патка (Народна књига, 2003),[3]
Призори из невидљивог (Народна књига, 2006).

Рад и превод зборника и антологија

Тело уметника као субјект и објект уметности (Трибина младих, 1972),
Трип – водич кроз савремену америчку поезију (Народна књига, 1983 – са Владиславом Бајцем),
Нови песнички поредак – антологија новије америчке поезије (Октоих, 2001 – са Дубравком Ђурић),
Миленијумски цитати (Orpheus, 2005),
Врата панике – Тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (Orpheus, 2005),
Техноскептицизам (Orpheus, 2007)

Награде и признања

Бранкова награда, за књигу поезије Аер, 1979.
Стеријина награда за позоришну критику, 1989.
Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за књигу поезије Клисурине, 2003.
Награда „Стеван Пешић”, за књигу поезије Клисурине, 2003.
Награда „Исток-Запад”, за књигу Смернице, 2006.
Дисова награда, 2008.
Награда „Десанка Максимовић”, 2012.
Награда „Рамонда сербика” за вишегодишње стваралаштво које је оставило посебан печат у историји савремене српске књижевности 2017.
Награда „Бранко Миљковић”, за књигу поезије Удаљени бубњеви, 2020.
Награда „Димитрије Митриновић”, за роман Пурпурна декада, 2021.

avangarda, postmoderna, Andrej Zivor, Slavko Matkovic, Branko Andric, Miroljub Todorovic, Ladik Katalin, Judita Salgo...