ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Povelja, 2016.

Bratislav Bato Jevtović je pesnik, esejista i pripovedač. Objavio je knjige stihova: „I španski i portugalski“, „Nausikaja“, „Pridevski pesmovnik“, „Laste iz Luksora“, „Celebrity“, „Summa ofrlje“. Priređivač je zbornika „Besede pod Vujnom“. Objavio je knjigu teatroloških eseja „Nevestinska odora gospođe Tajron“.

Već smo navikli da nas u ovo doba godine pesnik Bratislav Bato Jevtović obavesti o izlasku svoje nove knjige stihova. Nastojeći da zabeleži recentne naslove, a prevashodno one koje su iznedrili autori iz Čačka, naš list i portal i ovoga puta pokazuju interesovanje za jednu od Jevtovićevih knjiga stihova (Majske i druge pesme).

S. M. – Jesmo li u pravu kada kažemo da, gotovo obavezno, u ovo doba godine objavljujete novu zbirku?

B. J. – Ne mislim da je nekakvo pravilo posredi. Nekoliko knjiga je uistinu izašlo u takvom tajmingu i ritmu pa Vas ovakvo zapažanje ne vara.

S. M. – Iz Vašeg pera, već se podosta toga poetskog nabralo. Koliko pesničkih zbirki do sada?

B. J. – Ovo je osma, ako dobro brojimo.

S. M. – Takođe zapažamo da su se uglavnom prestižni izdavači odlučivali za publikovanje Vaših rukoveti.

B. J. – To mi čini čast, naravska stvar. Kada se u književnoj Srbiji pomenu vršački KOV ili kraljevačka Biblioteka Stefan Prvovenčani, to jest njena edicija Povelja, odmah su naznačene i takve poezijske koordinate kakve su, sa stanovišta zastupanih pesničkih vrednosti, manje upitne negoli brojne druge. Insignije Povelje su se na rukopisu Majskih i drugih pesama našle i kao neka vrsta štambilja na majstorskom pismu što sam ga u poezijskoj sferi gledao da steknem. Urednički dvojac Živorad Nedeljković i Dejan Aleksić, sa onakvim autorskim i izdavačkim referencama kakve ga preporučuju i krase, daje mi za pravo da o ovome ovako razmišljam i govorim.

Dule---Bato-(SKD-4)
Duško Novaković i Bratislav Jevtović na pesničkom zadatku (2)

S. M. – I u ovoj knjizi demonstrirate širinu motivsko-tematskog zahvata.

B. J. – To nije moj izbor. To je samo vrsta odgovora, pa i nekakve lične odgovornosti, spram stvarnosti u kojoj bivstvujemo. Tačnije kazati, reč je o lirskom komentaru na činjenicu da svi mi – a pesnici naročito – svednevno činimo manje ili veće otklone od takozvane prve realnosti, da ne kažem da pribegavamo i manjim ili većim bekstvima. Istini za volju, u mom slučaju, ta udaljavanja nikada nisu baš doslovno to, a još manje su izvođena glavom bez obzira. Radije, govorio bih o izvesnim zazorima, povlačenjima, eskapističkim epizodama. Kod erotskog pogleda na svet, međutim, i kod provokacija kojima nas on snabdeva, obasipa i mâmi, o nekakvoj većoj zazorljivosti i asketskom izmicanju neka Vam, dragi gospodine Markoviću, pričaju majstori askeze. Napominjem da se ovde govori o erotskom načelu u najširem mogućem smislu te reči, a ne samo o onome koje je fokusirano na plotsku privlačnost i ljubav između polova.

S. M. – Primećujem takođe da Vaše pesničke zbirke, pa tako i ova, sobom donose nemali broj pesama. U tom pogledu nisu to pretanke ili tanke knjige.

B. J. – Istina je. U tom smislu ne škrtarim. Nije ni zgodno brošure nazivati knjigama. Inače, kod mene je u stihotvoračkoj praksi tako da se poneka pesma serbez raspriča na tri-četiri strane. Kada je pesma takva, i ukoliko joj je pošlo za strofama da sve vreme zadrži čitaočevu pažnju na eminentno poezijskoj tvari, a uz naznačeni joj naslov, dabome, to jest uz tu i tu temu, onda to takvim stihovima ne može biti nikakv minus.

S.M. – Kako opservirate Vaše pesništvo u kontekstu današnje pesničke produkcije u Srbiji?

B. J. – Ne bavim se time bogzna koliko. Nisam ni u poziciji da to mogu tehnički i temporalno da izvedem – ne bitišem ni u kakvoj biblioteci, nisam namešten ni u kakvoj izdavačkoj kući… a i nešto sam stariji, priznajem, od većine četrdesetogodišnjaka… Dabome, mogu stihovi ovoga ili onoga autora sadržati više ili manje poezijske materije. To se odmah opaža. Tu nije neophodan nikakv naročit kantar. No, mogu se individualne poetike razlikovati i u mnogim drugim aspektima, estetički i estetski ne manje bitnim. Ta množina parametara, bojā i odmeravanjā, eventualna poređenja čini veoma komplikovanim i delikatnim. Kada ovo stavimo u najširi okvir, i kada, naravno, isključimo takvu relativizaciju kakva bi bila osnovana na vrlo slaboj obaveštenosti, te time, onda, bila i veoma neuka i nekvalifikovana, dolazimo do one stare sentence koja nas podseća da o stvarima ukusa ne vredi raspravljati. Pogotovo ne o finesama, ove ili one vrste, ovakvim ili onakvim. Neporecive meritornosti tu nema. To je i prirodno.

Razgovor vodio Stojan Marković