ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Verlaine, Paul, 1844-1896 = Verlen, Pol, 1844-1896
Naslov Pesme / Pol Verlen ; [izbor, prevod i predgovor Danila Kiša]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1969
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1969 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 80 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Kiš, Danilo, 1935-1989 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBibliotekaǂ Reč i misao. ǂkolo ǂ10 ; ǂknj. ǂ242
Napomene Str. 79-[81]: Verlen / Danilo Kiš.
Predmetne odrednice Verlen, Pol, 1844-1896

Pol Verlen (Paul Verlaine; 1844, Mec – 1896, Pariz) jedan je od ključnih francuskih pesnika druge polovine 19. veka, jedna od centralnih figura simbolizma i ujedno pesnik koji je presudno uticao na modernu evropsku liriku svojom muzikalošću stiha, naglašenom sugestivnošću i finim nijansama melankolije, čežnje i unutrašnjih lomova. Rođen je u vojničkoj porodici, školovao se u Mecu i Parizu, rano se okrenuo književnosti i pariskim boemskim krugovima, a u književnost ulazi kao deo generacije koja se okupljala oko parnasa, iako je ubrzo razvio osobeni, „mekši“ i intimniji izraz od stroge parnasovske discipline. Prvu značajnu zbirku „Poèmes saturniens“ objavljuje 1866, potom „Fêtes galantes“ 1869 i „La Bonne Chanson“ 1870, u kojima se već prepoznaju njegova najvažnija obeležja: ritmička finesa, polutonovi, osećanje krhkosti i sklonost da se raspoloženje prenese kroz zvuk, a ne kroz retoričko objašnjavanje. Privatni život mu je bio buran i samorazarajući: brak sa Matildom Mote raspao se pod pritiskom njegovih zavisnosti i nestabilnosti, a presudan skandal i mit o „prokletom pesniku“ vezan je za strastvenu i destruktivnu vezu sa Arturom Remboom, koja je kulminirala incidentom u Briselu 1873, kada je Verlen pucao na Remboa i zbog toga završio u zatvoru. Iz tog perioda i duhovnog preispitivanja nastaje jedna od njegovih najvažnijih knjiga „Romances sans paroles“ (1874), a zatim i izrazito religiozno obojena zbirka „Sagesse“ (1880), posle koje će se u njegovom radu smenjivati pokajnički tonovi, erotska i boemska tematika, kao i sve vidljivija senka bolesti i siromaštva. Verlen je u poznijim godinama živeo teško, često u bolnicama i prenoćištima, ali je istovremeno postao svojevrsna legenda pariske književne scene, pa je 1894. proglašen „princem pesnika“ (prince des poètes). Umro je u Parizu 1896. Njegova poezija ostala je upamćena po ideji da je muzika u stihu presudna („De la musique avant toute chose“), po intonaciji koja deluje tiho i neposredno, i po sposobnosti da ličnu slabost, greh i ranjivost prevede u visok, krajnje rafiniran lirski jezik. Najpoznatija dela: „Poèmes saturniens“ (1866), „Fêtes galantes“ (1869), „La Bonne Chanson“ (1870), „Romances sans paroles“ (1874), „Sagesse“ (1880), „Jadis et Naguère“ (1884), „Parallèlement“ (1889), „Dédicaces“ (1890), „Liturgies intimes“ (1892), kao i esejističko-memoarski tekstovi o savremenicima okupljeni u knjigama poput „Les Poètes maudits“ (1884), u kojima je snažno doprineo mitu o „prokletim pesnicima“.

MG P17