ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Schiller, Friedrich von, 1759-1805 = Šiler, Fridrih fon, 1759-1805
Naslov Knjiga poezije / Fridrih Šiler ; [priredio Miloš Đorđević]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1964
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1964 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Fizički opis 70 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Đorđević, Miloš (urednik) (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂReč i misao. ǂkolo ǂ8 ; ǂknj. ǂ194
(Broš.)
Napomene Tiraž 30.000
Str. 65-69: Šiler i njegove pesme / M. Đ.

Fridrih Šiler (Friedrich Schiller; 1759, Marbah na Nekaru – 1805, Vajmar) bio je nemački pesnik, dramatičar, istoričar i estetičar, jedna od centralnih figura nemačke klasične književnosti. Školovao se na vojnoj akademiji u Štutgartu (Karlsschule), gde je, po nalogu vojvode Virtemberga, studirao medicinu, ali se već kao mlad okrenuo književnosti. Prvi veliki uspeh postigao je dramom „Razbojnici“ (1781), koja je postala simbol buntovnog duha pokreta Sturm und Drang i izazvala snažne reakcije zbog žestoke kritike društvene nepravde i tiranije. Zbog sukoba sa vlastima i zabrane pisanja, Šiler napušta Virtemberg i ulazi u godine lutanja i egzistencijalne nesigurnosti, radeći kao pisac i urednik, često u teškim finansijskim uslovima.

Tokom osamdesetih i ranih devedesetih godina 18. veka piše drame i istorijske tekstove, a istovremeno razvija sopstvenu filozofiju umetnosti i slobode. Postaje profesor istorije u Jeni (1789), gde se sve više okreće estetici i ideji da umetnost ima moralnu i političku ulogu: da čoveka vaspitava za slobodu tako što usklađuje razum i osećanje. Njegova „Pisma o estetskom vaspitanju čoveka“ spadaju među najuticajnije tekstove evropske estetike i političke filozofije, nastale u senci razočaranja razvojem Francuske revolucije, ali i uverene vere da se unutrašnja sloboda može graditi kroz kulturu.
Presudan događaj u njegovom životu bilo je prijateljstvo i saradnja sa Johanom Volfgangom Geteom, započeta 1794. godine. U Vajmaru, gde se Šiler nastanjuje i stvara do kraja života, njihov dijalog postaje osovina nemačkog klasicizma: zajednički rade na časopisima, estetičkim programima i podstiču jedan drugog na najveća dela. Upravo u tom periodu nastaju njegove najpoznatije „klasične“ drame: „Valenštajn“ (trilogija, 1798–1799), „Marija Stjuart“ (1800), „Devica Orleanka“ (1801), „Nevesta iz Mesine“ (1803) i „Vilhelm Tel“ (1804), u kojima istorijske teme postaju poligon za razmatranje slobode, vlasti, krivice, savesti i političke legitimnosti.
Šiler je čitavog života bio narušenog zdravlja, posebno od kasnih dvadesetih godina, ali je uprkos tome radio intenzivno i do poslednjih dana. Umro je 1805. u Vajmaru, ostavivši delo koje je snažno oblikovalo evropsku dramu i ideju književnosti kao moralno-estetske škole slobode. Njegova lirika („Oda radosti“, kasnije proslavljena Betovenovom Devetom simfonijom) i dramski opus ostaju temelj nemačke i svetske književne tradicije, a njegov pojam „igre“ i estetskog vaspitanja i danas se čita kao jedna od najlucidnijih odbrana humanističkog ideala.

MG P9