ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1971
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano!

Autor - osoba Žakob, Maks, 1875-1944
Naslov Vionela / Maks Žakob ; [izbor i prevod Nikola Trajković]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1971
Izdavanje i proizvodnja Kruševac : Bagdala, 1971 (Kruševac : Bagdala)
Fizički opis 59 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Trajković, Nikola (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Mala biblioteka / Bagdala. Poezija u prevodu
(Broš.)
Napomene Str. 57-59: Beleška o pesniku / N.[Nikola] T.[Trajković].

Maks Žakob (Max Jacob; 1876, Kemper, Bretanja – 1944, Dransi, Francuska) bio je francuski pesnik, prozaista i slikar, jedna od ključnih figura pariske avangarde s početka 20. veka i važna spona između simbolizma i nadrealizma. U Pariz je došao krajem 19. veka i vrlo brzo postao deo boemskog i umetničkog kruga Monmartra, gde se zbližio sa Pablom Pikasom, Gijomom Apolinerom i Amedejom Modiljanijem, a kasnije i sa brojnim umetnicima kubističke i nadrealističke scene. Žakob je imao presudnu ulogu u ranom Picassovom krugu, ne samo kao prijatelj već i kao intelektualni sagovornik i posrednik, i često se navodi kao jedan od onih koji su stvarali atmosferu iz koje su proistekle najradikalnije modernističke inovacije u umetnosti i poeziji.
Njegovo pisanje odlikuje se duhovitošću, jezičkom akrobatikom, parodijom i naglim prelazima između uzvišenog i trivijalnog, pri čemu spaja gradske prizore, razgovorni ton, aforističnost i sanjivu, ponekad mističnu imaginaciju. Posebno je značajan kao autor proze u stihovima i kratkih, fragmentarnih formi koje anticipiraju nadrealističku slobodu asocijacija, ali ostaju ukorenjene u strogoj konstrukciji i osećanju za ritam. Među njegovim najvažnijim knjigama su „Le Cornet à dés“ („Kornet kocke“, 1917), „Le Laboratoire central“ (1921), „Art poétique“ (1922) i kasnija, religioznije obojena dela, u kojima se sve snažnije oseća napetost između avangardne igre i duhovne potrebe za poretkom.
Žakob je 1915. prešao u katoličanstvo, a njegova duhovnost, osećanje krivice i potraga za unutrašnjom disciplinom postaju važna osa njegovog života i rada. Iako je pokušavao da živi povučeno, tokom nemačke okupacije Francuske bio je izložen progonu kao Jevrejin po rođenju. Uhapšen je 1944. i deportovan u logor Dransi, gde je umro iste godine, nedugo pre deportacije u Aušvic. Njegova smrt, kao i sudbina mnogih umetnika i intelektualaca tog doba, obeležila je tragičan kraj jedne epohe, ali je njegov uticaj ostao snažan: Maks Žakob se danas čita kao jedan od najinventivnijih modernista, autor koji je poeziju oslobodio kroz humor, masku i fragment, a istovremeno joj sačuvao preciznost forme i unutrašnju napetost.

MG P9