ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Jezik: Srpski
Autor: Strani

MK10
66491) RIMOVANO MORE , Đakomo Skoti , Bagdala Kruševac 1964 , RETKOST !
Dve strelaste svetlosti, nebeska i zematlska, zavile su se u jednu tačku, iz koje se, rekao bih, javio strasni zaverenik poezije Đakomo Skoti, koji od ovog početka ne prestaje da se se vraća čaroliji njihove igre.
Otuda se stepenuje i dostiže najviše vrhove njegova opijenost svim onim što je mediteranski ambijent, osobito onom stalno akcentovanom crtom, na kojoj ce budi patetična devojka svitanja, čiji ružičasti prsti kaplju blagom svetlošću nad svagda prisutnim morem, koje je njegova kolevka i njegova ostrašćena ljubav. U tim fino označenim granicama razvija se njegova detinjasta razdraganost, kojoj pripaja svoju jasno opredeljenu meditaciju, uvek s težnjom da u svemu bude na svojoj stazi i da svetu u kome živi kaže iskreno obojenu, upravo samosvoju reč.

Rođen u Napulju 1928. Đakomo Skoti je kao mnogi njegovi vršnjaci ostao bez detinjstva, a kad je uvideo da će mu biti osporene sve životne radosti, bez pasoša je avgusta 1947. prešao granicu i obreo se u našoj zemlji, gde je na Rijeci razvio svoj veoma plodni publicistički i literarni aktivitet. Počeo je s pripovetkama, ali sve više se razvijao kao pesnik, koji je u njemu počeo da živi na račun svih ostalih preokupacija, pa se u stihu obraća čas deci, čas odraslima, uvek sa vedrinom i bodra duha, s porukama koje imaju snagu neposredne sugestivnosti.

Njegova poetska zračenja i značenja manifestovana su do sada zbirkama: „Zlatna zora` (1960.), „Duga noć` (1962.), „Ako je đavo crn` (1963.). Na međunarodnom konkursu poezije „Ćinicija` u Firenci njegova zbirka pesama „Moje basne` dobila je jedino predviđenu nagradu kao najbolja.

U Jugoslaviji on je, prema njegovim vlastitim rečima, našao svoju drugu domovinu, pa čini sve sa svoje strane da se glas naše literature što više čuje na italijanskom i španjolskom jeziku. Do sada je preveo veliki broj srpskih, hrvatskih, slovenačkih i makedonskih pisaca.

Kao pesnik prisne reči, sav u linijama koje obuhvataju probuđeni život na peskovitim i kamenitim mediteranskim obalama i između njih, Đakomo Skoti zaslužuje najpuniju pažnju, koja u njegovim stihovima nailazi na izuzetnu prozračnost poetske magije.
Antonije Marinković - prevodilac sa italijanskog

Ako bi se nečije određenje prema fenomenu življenja moglo definisati na osnovu pesama koje je napisao, I ako bi se o jednom pesniku moglo suditi na osnovu Jedne male zbirke kao što je „Rimovano more`, onda za Đakoma Skotija s razlogom može da se tvrdi da ima jedan stav pomirenosti i uzdržanosti koji nije pesimistički, all koji nije ni blizu potpunog optimizma. Jer ove njegove pesme registruju mnogo toga što je preduslov za vedrinu i radost, za sreću i mir. All Skoti uvek ukaže na neku senku koja ne samo da budi sumnju nego nameće osećanje nemoći, samoće, uzaludnosti. Drugim rečima, ovaj svet ima svojih čari, svojih smislova, a čovek poseduje jarku želju da se sa njim indentifilruje, da ga doživi, ali svet ostaje za sebe a čovek, kao sahat-kula u noći, odbrojava svoje vreme. Postoji u pesmama Dakoma Skotija i pejzaž posle kiše, postoji ljubav, postoji istina, park, obala, more, žetva. Svuda se tu ispoljava i potreba i mogućnost življenja. All oko svakog takvog stožera doživljavanja šunja se, nameće se kao senka, suprotnost koja sobom, najblaže rečeno, dovodi u pitanje taj pozitivni elemenat. Utisak mira, spokoja, svežine, utisak koji izazivaju bujni bokori hrizantema napojenih blagom kišom uništava, tako reći, opaska da one

...pružaju žilice do korena mrtvih imaju samo miris, žutilo ledenih uspomena.

I uopšte, većina pesama ove zbirke, i to one najbolje, takve su. Sa nekoliko rečenica, čak sa nekoliko reči, kao nekakav mozaičar impresionista, Skoti naslika pejzaž, osećanje ill prosto problem; čak od iracionalnih elemenata napravi sliku sa svim čulnim dimenzijama, onda sa još manje reči i stihova, na kraju, oduzme joj jasne konture, prvobitno značenje i smisao i proširi je do fiuldnosti poetskog simbola:

Preko sedam mora, preko vode sedam neba najsrčanije plovila je ljubav i postala svojina, svih vekova.
Naposletku na`azio sam je samo unutar reči.

Te minijature sačinjene od marljivo uglačanih detalja ponekad ostanu bez onog vrednog finala, bez pesničke autentičnosti i značaja („Čežnja`). Pored iskrenih i istinitih nota zazvučni ponekad, naročito kad su u pitanju izražavanje izuzetnih dubina, i sumnjiva sentimentalnost, nedolična patetika i nepotrebna deskriptivnost. All, Skoti peva uvek u istoj oktavi i o dobroti čovekovoj, i o miru u svetu, i o dragoj nedohvatnoj, i o večeri na moru, i o reči, nepokornoj kao mermer. Pre će biti da je u pitanju pesnička angažovanost, potisnuta u drugi plan, kuItivisana suptilizirana - nego li ravnodušnost i nezainteresovanost.
(S. B)
mek povez, format 12 x 17 cm , ćirilica, 33 strane