Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SAMO SLEDI ZNAKE - Marija Šimoković
Banatski kulturni centar 2025 130 str

Основну и средњу школу завршила је у Суботици, а филозофију, смер естетика – етика на Филозофско – историјском факултету у Београду.[1][2]

На мађарски преведени су јој збирка изабраних песама (Mariatheresiopolis, 1996), двокњижје са Иштваном Б. Фокијем (Foky, István B.) и роман Сценографија за ветар (Díszlet a szélnek, 2008).[1]

Живи и ради у Београду.[1]

Објављена дела
Збирке песама:[1]

Сам човек (1972), Освит, Суботица;
Ишчекујући Јону (1976), Освит, Суботица;
Не бој се, ту сам (1980), Минерва, Суботица;
Мајстор жудње (1983), Минерва, Суботица;
Небески бицикл (1987), Нолит, Београд;
Слагање времена (1992), Просвета, Београд;
Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Просвета, Београд;
Mariatheresiopolis, превод на мађарски са И. Б. Фокијем, (1996), Суботица;
Међуречје, (1999), Стубови културе, Београд, Киновар (2007), Народна књига, Београд.
Романи:[1]

Сценографија за ветар, (2002, 2003)
Велосипед господина Вермеша (2010)
Читач трагова (2020).
Више десетина чланака, есеја и превода са мађарског објавила је у југословснекој и српској периодици.[1]

Награде и признања
Добитник је више признања:[1]

Награда Фестивала југословенске поезије младих, I награда, за песму Ишчекујући Јону, Врбас, 1974.
Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Небески бицикл, 1988.
Награда „Др Ференц Бодрогвари”, за збирку поезије Слагање времена, 1992.
Награда „Бранко Миљковић”, за збирку поезије Киновар, 2007.
Награда Градске библиотеке у Суботици за најбоље завичајно књижевно остварење (Велосипед господина Вермеша, 2009),
Змајева награда Матице српске (Чувари привида, 2012).
Награда Стеван Пешић (Дневник раздаљине), 2015.
K.D.S. O. 4. K. 3. +