Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski

Lepo ocuvana odlicno
G6
KROV OLUJE - Oskar Davičo
Davičo nije doživeo da savremenici sučele njegove rane i kasne stihove i odaju priznanje poslednjim, možda i najboljim koje je napisao. Što verovatno ni sam nije znao, a neumorno ih je beležio. Zbilja do poslednjeg daha. Međutim, umorili su se savremenici ne našavši snage da postanu sabesednici.

Danas, nekoliko meseci pre stogodišnjice rođenja Oskara Daviča (18.11909), oživeo je zapis Borislava Radovića datiran 1. oktobra 1989., jedan dan nakon pesnikove smrti. Uz prvi izbor iz Davičovog celokupnog dela - Krov oluje - teško je ponuditi jednostavnija i istinitija određenja ovog jedinstvenog glasa srpske poezije XX veka. Osim toga, ona objašnjavaju i zlu sudbinu pesnikovu ro$1 topet. Bora Radović je pre dve decenije zapisao: „Umro je Oskar Davičo, jedan od pesnika koji su u ovom veku, bez ikakve sumnje, najdalje pomerili međe srpske i jugoslovenske poezije. Kao što biva sa takvim retkim pesnicima, njegov slučaj je toliko jednostavan da ga je teško objasniti. Imao je nepogrešivo čulo i neukrotivu maštu za pesničku upotrebu jezika; a to je kod njega bilo udruženo sa istančanim i prisnim poznavanjem poezije i, u isti mah - što ne ide uvek zajedno - sa neiscrpnom radoznalošću za sve što je u poeziji i književnosti nastajalopokraj njega ili daleko od njega, tokom šezdeset godina. Sa svim tim obeležjima Oskar je bio predodređen da bude večiti tragač, a ne hladnokrvni i pedantni ubirač plodova koje je sam zasejao ili čije bi sadnice pozajmljivao od drugih. Bio je neponovljivo, uporno i dirljivo svoj, i uvek drugačije svoj. Napisao je neke od najistinitijih, najpotresnijih i velelepnih pesama o Srbiji, o ljubavi, o tamnovanju, ratovanju, ginjenju...“ Nikolić Milica