ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2014
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SAVRŠENSTVO VATRE - Miroslav Antić - laguna

retko ,rasprodato izdanje . .

Format: 13x20 cm
Broj strana: 288
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Godina izdanja:26. oktobar 2014.

- ima posveta na najavnoj stranici , po celoj knjizi ima pisanja obicnom olovkom ,na praznim stranicama ,neko je bas proucavao knjigu
- ima malo sivila na unutrasnjosti korica

Savršenstvo vatre jedinstvena je zbirka Antićeve poezije: čini je, u stvari, samo jedna pesma. Kao što je vatra jedan od praelemenata od kojih je načinjen svet, tako je i pesma pragovor iz kojeg je iznikao i sam jezik. U pozno doba, prodornije nego ikad, pesnik traga za korenima reči, drevnim jezikom i zaboravljenim značenjima kojima će objasniti sebe, svet i svoje mesto u njemu. Granajući metafore drveta i mahovine pokušava da dokuči prirodu postojanja i prolaznosti, večnog i propadljivog, uzvišenog i niskog... Ne pronalazeći konačne odgovore, ostaje da lebdi pred spoznajom sopstvene iščašenosti iz života i neuklopivosti u granicama opipljivog sveta.

Monumentalna pesma, knjiga mudrosti, ironije, gorčine i samospoznaje. Lirika koja isijava tamnu svetlost metafora izniklih iz sudbinskog razgovora koji pesnik vodi sa samim sobom.

Vrhunac Antićeve misaone poezije.

Savršenstvo vatre jedinstvena je zbirka Antićeve poezije: čini je, u stvari, samo jedna pesma. Kao što je vatra jedan od praelemenata od kojih je načinjen svet, tako je i pesma pragovor iz kojeg je iznikao i sam jezik. U pozno doba, prodornije nego ikad, pesnik traga za korenima reči, drevnim jezikom i zaboravljenim značenjima kojima će objasniti sebe, svet i svoje mesto u njemu. Granajući metafore drveta i mahovine pokušava da dokuči prirodu postojanja i prolaznosti, večnog i propadljivog, uzvišenog i niskog... Ne pronalazeći konačne odgovore, ostaje da lebdi pred spoznajom sopstvene iščašenosti iz života i neuklopivosti u granicama opipljivog sveta.

Monumentalna pesma, knjiga mudrosti, ironije, gorčine i samospoznaje. Lirika koja isijava tamnu svetlost metafora izniklih iz sudbinskog razgovora koji pesnik vodi sa samim sobom.

Vrhunac Antićeve misaone poezije.

Miroslav Antić
Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.

Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije...

Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. „Goranovu nagradu“. „Nagradu Sterijinog pozorišta“. „Zlatnu arenu za filmski scenario“. „Nagradu oslobođenja Vojvodine“. „Sedmojulsku nagradu Srbije“. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“...

Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In Memoriam“. I u svim ostalim svojim pesmama.


(kutija 9)