ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Brodskij, Iosif Aleksandrovič, 1940-1996 = Brodskiй, Iosif Aleksandrovič, 1940-1996
Naslov Uranija / Josif Brodski ; sa ruskog prevela i pogovor napisala Zlata Kocić
Vrsta građe poezija
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1990
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1990 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis 95 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Kocić, Zlata, 1950- (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Kocić, Zlata, 1950- (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂAlpha Lyrae
ISBN 86-331-0009-6 (broš.)
Napomene Prevod dela: Uranija / Iosif Brodskiй
Tiraž 1.000.
Amalgam: danak u plamenu: str. 85-94.
Predmetne odrednice Brodski, Josif Aleksandrovič, 1940-1996 – Poezija

Josif Brodski je rođen 24. maja 1940. godine, u Lenjingradu. Njegovo rano detinjstvo obeležile su godine rata, stradanja pod opsadom, razaranja voljenog grada, kao i posleratna nemaština i skučenost. Soba i po i jedino odelo bila je sva raskoš njegove mladosti. U takvim je uslovima formirao svoje estetske poglede. Beskrajni prostor, voda i mnoštvo odraza neoklasične arhitekture našlo je odraza i u njegovom stvaralaštvu. Godine 1955, u svojoj petnaestoj, završivši sedmi razred i započevši osmi, Brodski je napustio školu i počeo da radi u fabrici kao pomoćnik glodača. Bio je to potez iznuđen kako problemima u školi tako i željom da finansijski pomogne porodici. Više je puta pokušao da se upiše u školu za ronioce i oprobao se u mnogo drugih zanimanja. Tako je radio kao asistent u mrtvačnici oblasne bolnice u nadi da će se upisati na medicinu, kao ložač u kotlarnici, kao mornar na svetioniku. Bio je učesnik geoloških ekspedicija u ulozi tehničara geofizike, pa sanitarac, ložač, fotograf… i sve vreme mnogo je i haotično čitao, najviše poeziju i filozofsko-religioznu literaturu. Učio je samostalno engleski i poljski, pisao je pesme i bavio se prevođenjem poezije. Kao mladić koji će kasnije postati jedan od najplodnijih i najslobodnijih umova svog veka, na vreme je shvatio da mladalačku energiju ne treba uludo traćiti, već je pametno uložiti u duhovno uzdizanje. Kakvu je ulogu odigrala knjiga u njegovom životu, svedoči sâm: „Bilo mi je oko šesnaest kad sam počeo da se obrazujem samostalno. Često sam posećivao biblioteke. Počelo je iz proste potrage za znanjem, da bi preraslo u posao zbog kog vredi sve žrtvovati.”

MG P35 (L)