ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Povelja, 2017.
Nekoliko stihova na nekoliko stranica podvučeno, obeleženo, drvenom olovkom, lako se uklanja, u stvari pomaže pri ćitanju.

Od devedesetih godina pa naovamo Bojana S. Pantović prisutna je u našoj književnosti, rekli bismo, ravnopravno na dva polja: kao pesnikinja i književni kritičarka i teoretičarka. Iz njegog književno teorijskog opusa koga čini četrnaest knjiga izdvojićemo pojedine (Nasleđe sumatraizma, 1998, Srpski ekspresionizam, 1998, Srpske prozaide – antologija pesama u prozi, 2001. Morfologija ekspresionističke proze, 2003, Nebolomstvo – panorama srpskog pesništva kraja HH veka, Zagreb, 2006, Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi, koautor i prirešivač sa Miodragom Radovićem i Vladimirom Gvozdenom, 2011) i navesti dosadašnje pesničke knjige (Beskrajna, 2005, Zaručnici vatre, 2008, Isijavanje, 2009, Lekcije o smrti, 2013). Već sa prvom knjigom autorka se javlja kao zreo i formiran pesnik sa prepoznatljivim pesničkim pismom koje se na različite tematsko-motivske i stilističke ravni usložnjava u sledećim zbirkama. Knjiga U obruču sadrži 40-tak pesama podeljenih na četiri celine/ciklusa. Zanimljiv je kontrast između naslova knjge nešto i neko se nalazi u obruču i naziva prvog ciklusa Izvan zidina. Kako je to biti opkoljen (u obruču je i vojni termin) a biti slobodan možemo razumeti čitajući devet pesama ovog ciklusa fokusiranih na egzistenciju i delanje bogova drevne Helade. Olimpijski bogovi su besmrtni i svemoćni, dakle : u svemu slobodni. U ovom ciklusu postoji pesma U obruču posvećena pesniku Staniši Nešiću (1956-2016) koja predstavlja svojevrstan lirski dijalog, razgovor, pa i polemiku, pre svega sa naslovom Nešićeve prve knjige Otvaranje prestena iz 1982., ali i sa sadržajem njegovih dugih narativnih stihova/pesama u toj knjizi fokusiranih na svet bogova i ljudi Stare Grčke. I obruč i prsten predstavljaju stare motive, ali svaki pesnik (pro)nalazi svoj pogled i leksičko-sintaksičke ravni iz kojih isijavaju različita značenja. U ovoj informativnoj belešci navešćemo dve Bojanine pesme.

U OBRUČU

Staniši Nešiću (1956-2016)

I ko kaže da se prsten može otvoriti?
Taj čudni napor zabeležen je samo
još na korici tvoje knjige,
to zlato koje se izliva poput
Dalijevog časovnika.

Uglavnom, prsten samo pojačava
svoj neumoljivi krug, i zaustavlja
nas na jednoj tački uzleta,
na vrhu jednog nožnog prsta,
jedne nakostrešene vlasi kose.

I onda oplovi oko nas, kao jedrenjak,
stvarajući, tobože, privid otvaranja.
A u stvari, potvrdi ono kružno obrtanje
uvek sve mrtvijih ljubavi
i nikad dogorelih vatri,

Čemu prisustvujemo svaki tren,
stiskajući se pokorno i nežno u
u njegovom obruču.

(pesma iz ciklusa Izvan zidina sa motom Ranka Marinkovića: “Bol mi kaže: ja jesam i dok jesam jesi i ti)

IZ ZEVSOVE GLAVE

Kažeš da sam rođena iz tvoje glave,
ne iz rebra, butine ili kuka, kako pristaje Evi.

Znači, nisi ni imao želju za spajanjem muških i
ženskih kapljica, H, Y ili XX hromozoma
u ovom slučaju.

Kao da ti je dovoljno da me zamisliš,
Odsanjaš, naslutiš mi obličje,
i prezrivo odbaciš matericu
gde bih srećno živela.

Umesto toga, zaključao si me u svojoj
lobanji, iz koje me nikad nisi pustio.

Hteo si da budem savršen spoj alfa i omega,
duha i tela, trena i večnosti.

A ipak: stavio si mi šlem na glavu, koplje u ruku,
smislio za mene pakleni plan –
da budem misao-ratnik i luča-žena.

I gurnio me da se kotrljam niz obronke Akropolja,
dok se konačno i zauvek ne razdvojimo,

Dečje božanstvo, boginja samoće.

Eto, zanimljivog susreta drevnog i bezimenog mitotvorca sa duboko individualizovanim doživljajem savremene pesnikinje.
Nebojša Ćosić

Bojana Stojanović Pantović (1960, Beograd) redovna je profesorka na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Bavi se naučnim i kritičkim radom, piše poeziju i lirsku prozu i prevodi sa slovenačkog. Pored brojnih monografija i radova iz oblasti nauke o književnosti objavila je sledeće pesničke zbirke: Beskrajna (2005), Zaručnici vatre (2008), Isijavanje (2009), Lekcije o smrti (2013) i U obruču (2017). Dobitnica je nagrada „Gordana Todorović“, „Hadži Dragan Todorović“, „Đura Jakšić“, „Vasko Popa“, Kondir Kosovke devojke, kao i priznanja za kritički i naučni rad „Milan Bogdanović“, Isidorijana i „Čedomir Mirković“. Živi i radi na relaciji Beograd – Novi Sad.