Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-6053-019-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Livaditis, Tasos, 1922-1998 = Leivaditqs, Tasos, 1922-1998
Naslov Violina za jednorukog i druge pesme / Tasos Livaditis ; izbor i prevod sa grčkog Gaga Rosić
Jedinstveni naslov Βιολη για μονοχειρα. scc
Ostali naslovi Violina za jednorukog
Vrsta građe poezija
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2009
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Agora, 2009 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 132 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Rosić, Gaga (urednik) (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Biblioteka `Arijel` ; ǂknj. ǂ5
(karton)
Napomene Prevod dela: Βιολη για μονοχειρα / Τασοσ Λειvαδιτησ
Tiraž 500
Str. 115-125: Tasos Livaditis, pesnik čija je `jedina snaga` bila da `nema nikakvu snagu` / Gaga Rosić
Beleška o pesniku: str. 127-128.
Predmetne odrednice Livaditis, Tasos, 1922-1998

Na stazi između Života i Smrti, između ljubavi i ostavljenosti, između rane i oproštaja, između sna i jave (a sna se plaši, jer nikad nisam ja taj koji spava / već onaj koji se budi), Livaditis je i na krstu između Čoveka i Gospoda. Po horizontali i po vertikali. Sapet i raspet. Ima u njemu one ukletosti Dostojevskog, i samog u potrazi za svojim Bogom i svojim krstom.

Tasos Livaditis rođen je 20. aprila 1922. godine u Atini, u građanskoj porodici koja mu je omogućila kvalitetno obrazovanje i rani dodir sa književnošću i filozofijom. Studirao je pravo na Univerzitetu u Atini, ali je vrlo brzo napustio pravne nauke i posvetio se književnosti, u vremenu kada je Grčka bila zahvaćena ratom, okupacijom i dubokim društvenim previranjima. Tokom Drugog svetskog rata pridružio se Pokretu otpora protiv okupatora, a kasnije i levim političkim snagama koje su se borile za socijalnu pravdu. Zbog svojih političkih uverenja bio je zatvaran i interniran u logorima na ostrvima Makronisos i Ai Stratis, gde je proveo nekoliko godina, iskustvo koje će duboko obeležiti njegovu poeziju.
Njegove prve pesme bile su prožete revolucionarnim idealizmom i kolektivnim entuzijazmom posleratne generacije, ali se s vremenom njegov glas menjao – od socijalnog patosa ka introspektivnoj, egzistencijalnoj lirici. Livaditis je stvarao poeziju koja istovremeno izražava veru u čoveka i bol zbog njegovog poraza, spojivši društvenu svest s dubokim metafizičkim nemirom. U njegovim pesmama česte su teme siromaštva, ljubavi, gubitka i nade, a jezik mu je jednostavan, topao i muzikalno ritmičan.
Kao pesnik, Livaditis je bio blizak krugu levih intelektualaca koji su u književnosti videli moralni i duhovni otpor prema nasilju i nepravdi. U kasnijem periodu njegov ton postaje tiši i ličniji, a poezija se okreće introspekciji, čežnji i melanholiji. Iako je ostao veran humanističkim idealima, njegovi stihovi sve više govore o nemoći pojedinca da promeni svet, o tišini i prolaznosti, ali i o trajnoj potrebi za verom, ljubavlju i saosećanjem.
Tasos Livaditis bio je jedan od najvoljenijih grčkih pesnika 20. veka, često nazivan „pesnikom saosećanja“. Njegov opus obuhvata pesničke zbirke koje su ušle u kanon moderne grčke poezije, a njegov uticaj oseća se i u muzici, jer su mnogi grčki kompozitori – poput Mikisa Teodorakisa – uglazbili njegove stihove. Umro je 30. oktobra 1988. godine u Atini, ostavivši iza sebe delo koje spaja lirsku jednostavnost i moralnu dubinu, i koje i danas govori glasom čoveka koji je patio, verovao i voleo.

MG P40