Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Sombor, Sombor |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
BRISANI PROSTOR - Todor Dutina
Veselin Masleša 1979
56 str
одор Дутина (Орах, 22. октобар 1948. — Требиње 26. мај 2007) био је српски књижевник, дипломата и први директор СРНЕ.
Живот и рад
Рођен је у Ораху, код Билеће 1948. године. Основну школу завршио је у Билећи, а гимназију у Требињу, а студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву (1973), гдје је и магистрирао одбраном рада Андрићев роман `На Дрини ћуприја` у односу према усменој књижевности(1977). године. Двије године радио је као професор у Школи ученика у привреди и Трговачкој школи у Сарајеву, а 1974-1976. био је лектор на Универзитету `Тарас Шевченко` у Кијеву. Од 1977. до почетка рата радио је као уредник дјечје и омладинске књижевности у `Свјетлости`, са прекидом 1985-1989, када је био лектор на Универзитету у Поатјеу (Француска).[1] Један је од оснивача Савеза реформских снага за Босну и Херцеговину, некадашњи члан Предсједништва ове странке и њен портпарол. Након изборне седнице СРСЈ за БиХ одржане почетком априла 1991. y Тузли, на којој је конституисан нов републички одбор и изабрано ново руководство, поново са Ненадом Кецмановићем на челу, обратио се јавности са писмом у коме изјављује да више није члан овог савеза. Он је тврдио да су избори у Тузли били нелегитимни јер су `противстатутарни, теледириговани и лажирани`.[2]
Почетком Одбрамбено-отаџбинског рата напушта Сарајево и одлази на Пале гдје оснива Српску радио-телевизију и новинску агенцију СРНА, у којој је био директор до 1994. године. Основао је и водио Биро Републике Српске у Москви 1994-1998. У периоду од 1998—2001. године био је амбасадор Босне и Херцеговине при Уједињеним нацијама у Женеви.[1] По повратку у земљу живио и радио је у Требињу гдје је и преминуо 2007. године.[3] Писао је поезију и критику и преводио са руског, француског и украјинског језика.[1]
Библиографија
Ореол Динарида, Сарајево, 1970.
Земља и људи, Сарајево, 1976.
Брисани простор, Сарајево, 1978.
Између пса и вука, Београд, 1986.
K.S.N. POL.D.3