ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1949
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Posle snegova,pesme,sa tragovima lepka od nalepnice biblioteke na prednjoj korici

Autor:Slobodan Marković.
Izdavač:Novo Pokolenje,Beograd 1949.
Format:20cm x 14cm.
Broj Strana:56 strana,mek povez,ćirilica.

Slobodan Marković (Skoplje, 26. oktobar 1928 — Beograd, 30. januar 1990) bio je srpski pesnik. Poznat je i pod nadimkom „Libero“ ili „Libero Markoni“.

Neke od njegovih knjiga pesama su „Sedam ponoćnih kazivanja kroz ključaonicu“, „Jednom u gradu ko zna kom“ (1980). Objavio je 62 knjige a još dve su štampane posle njegove smrti: „Južni bulevar“ i „Zapiši to, Libero“ koje je priredila njegova supruga Ksenija Šukuljević-Marković. Bavio se i prevođenjem, bio je novinar u „Borbi“, slikar i boem.
Za knjigu „Luka“ dobio je 1975. Zmajevu nagradu. Napisao je scenario za film Bokseri idu u raj.
Umro je 30. januara 1990. i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
U vreme hajke na Miloša Crnjanskog Marković je objavio poemu `Stražilovo` (kao urednik u nedeljniku `Naš vesnik`). Po dolasku Crnjanskog u Beograd, živeli su u istom kraju i povremeno se družili.

Godine 2020. se navršilo 30 godina od odlaska po mnogima iz tog perioda najvećeg beogradskog boema Slobodana Markovića (Skoplje, 1928 - Beograd, 1990) koji je bio pesnik, prevodilac, novinar i slikar, poznat pod nadimkom Libero Markoni. Po pričama iz tog doba bio je „najpesničkiji pesnik` koji je živeo u Beogradu. Kupovao je trešnje kao pesnik. Ulazio je u krčme kao pesnik, udvarao se ženama kao pesnik.` Objavio je 62 knjige, a dve su štampane posle njegove smrti: „Južni bulevar` i „Zapiši to, Libero`. Tokom Drugog svetskog rata, kao dečak je pobegao iz logora. Bio je svetski putnik. S ponosom je govorio da je `oplovio četrnaest mora`. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po Metohiji i njenim manastirima. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima. Napisao je scenario za film Bokseri idu u raj. Desanka Maksimović je rekla za njega da je bio vedar, talentovan čovek, koji je skrivao veliku bol.
Slobodan Marković je sâm napisao uvod u knjigu izabrane poezije `Jednom u gradu ko zna kom`, u kojem se ovako izjasnio: `Umetnost je moj život. Nisam se trudio da u svemiru nađem sličnost sa sobom. Znam da sam unikat i da nemam dvojnika. Po svoj prilici, neću ni imati potrebe da ga angažujem.`