ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Senghor, Léopold Sédar, 1906-2001 = Sengor, Leopold Sedar, 1906-2001
Naslov Kumba tam spava / Leopold Sedar Sengor ; [izbor, prevod i predgovor [i. e. pogovor] Slobodan Glumac]
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1981
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1981 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis 120 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Glumac, Slobodan (priređivač, sakupljač) (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Reč i misao. Nova serija ; 360
Napomene Tiraž 6000
Leopold Sedar Sengor: str. 115-118
Rečnik manje poznatih reči, pojmova i imena: str. 107-114.

Leopold Sedar Sengor (Žoal, 9. oktobar 1906 – Verson, 20. decembar 2001), je bio afrički vođa, prvi predsednik nezavisnog Senegala, pesnik, političar i osnivač Senegalskog demokratskog bloka. Reformirao je afrički socijalizam, ostavši u dobrim odnosima sa Francuskom i zapadnim silama. Napisao je nekoliko knjiga, a za jednu od njih je predgovor napisao čak Žan-Pol Sartr.
Vladao je od 6. septembra 1960. do 31. decembra 1980. U 80-im godinama njegova politika nije imala uspeha. Predao je vlast svom premijeru koji je na vlasti bio od 1981. do 2000. Dana 1983. Leopolda su pitali da se pridruži Francuskoj akademiji. Osnovao je pokret Negritude koji se borio za ukidanje uticaja kolonizatora na afričke narode.
Umro je u 95. godini, u Normandiji, a pokopan je u rodnom mestu.
Rane godine: 1906–28

Leopold Sedar Sengor je rođen 9. oktobra 1906. u gradu Žoal, nekih 110 kilometara južno od Dakara, glavnog grada Senegala. Njegov otac, Basile Diogoje Sengor, bio je bogati trgovac kikirikijem koji je pripadao buržoaskom narodu Serer. Rečeno je da je Basile Sengor bio bogata osoba i da je posedovao hiljade grla stoke i ogromne površine zemlje, od kojih mu je neke dao njegov rođak, kralj Sine. Gnilane Ndijeme Bahum (1861–1948), Senhorova majka, treća žena njegovog oca, muslimanka fulanskog porekla koja je pripadao plemenu Tabor, rođena je u blizini Đilora. Rodila je šestoro dece, među kojima i dva sina. Sengorov izvod iz matične knjige rođenih navodi da je rođen 9. oktobra 1906; međutim, postoji neslaganje sa njegovim svedočanstvom o krštenju, u kojem se navodi da se to dogodilo 9. avgusta 1906. godine. Njegovo serersko srednje ime Sedar potiče iz sererskog jezika, i znači „onaj koji neće biti ponižen“ ili „onaj koga ne možete poniziti“. Njegovo prezime Sengor je kombinacija sererskih reči Sene (serersko prezime i ime vrhovnog božanstva u sererskoj religiji zvanog Rog Sene) i gor, čija je etimologija kor na sererskom jeziku, što znači muškarac ili čovek. Tukura Badijar Sengor, princ od Sine i figura od koje se navodi da je Leopold Sedar Sengor vodio poreklo, bio je sererski plemić iz 13. veka.
Sa osam godina, Sengor je započeo studije u Senegalu u Ngasobil internatu Očeva Svetog Duha. Godine 1922, upisao je bogosloviju u Dakaru. Nakon što mu je rečeno da verski život nije za njega, otišao je u sekularnu instituciju. Tada je već bio strastven za francusku književnost. Dobitnik je odlikovanja iz francuskog, latinskog, grčkog i algebre. Sa završenom maturom, dobio je stipendiju za nastavak studija u Francuskoj.
„Šesnaest godina lutanja”: 1928–1944
Godine 1928, Sengor je otplovio iz Senegala za Francusku, počevši, prema njegovim rečima, „šesnaest godina lutanja.“ Počevši svojih post-srednjih studija na Sorboni, napustio je i otišao u Licej Luj-le-Grand da bi završio njegov pripremni kurs za upis u Višu normalnu školu, veliku školu. Anri Kefelek, Robert Verdije i Žorž Pompidu su takođe studirali na ovoj elitnoj instituciji. Nakon što je pao na prijemnom ispitu, Sengor se pripremao za svoju gramatičku agregaciju. Dobio je agregaciju 1935. nakon neuspelog prvog pokušaja.
Akademska karijera
Sengor je diplomirao na Univerzitetu u Parizu, gde je dobio agregaciju iz francuske gramatike. Potom je imenovan za profesora na univerzitetima u Turu i Parizu, gde je predavao u periodu 1935–45.
Sengor je započeo svoje godine podučavanja u liceju Rene-Dekarta u Turu; predavao je i u liceju Marselin-Bertelo u Sen Mor-de-Fosu kod Pariza. Takođe je studirao lingvistiku koju je predavala Lilijas Homburger na Praktičnoj školi za više obrazovanje. Studirao je kod istaknutih društvenih naučnika kao što su Marsel Koen, Marsel Mo i Pol Rivet (direktor Instituta za etnologiju u Parizu). Sengor je, zajedno sa drugim intelektualcima iz afričke dijaspore koji su došli da studiraju u kolonijalnoj prestonici, skovao termin i osmislio pojam „negrituda“, što je bio odgovor na rasizam koji je još uvek preovladavao u Francuskoj. To je pretvorilo rasno nipodaštavanje nègre u pozitivno konotiranu proslavu afričke kulture i karaktera. Ideja negritude ne samo da je uticala na Sengorovu kulturnu kritiku i književni rad, već je postala i vodeći princip njegove političke misli u njegovoj državničkoj karijeri.
Dela:
Prière aux masques (c. 1935 – published in collected works during the 1940s).
Chants d`ombre (1945)
Hosties noires. 1948.
Anthologie de la nouvelle poésie nègre et malgache (1948)
La Belle Histoire de Leuk-le-Lièvre (1953)
Éthiopiques (1956)
Nocturnes. English tr. by Clive Wake and John O. Reed, Nocturnes, London: Heinemann Educational, 1969. African Writers Series 71. 1961..
Nation et voie africaine du socialisme. 1961.
Pierre Teilhard de Chardin et la politique africaine. 1962.
Poèmes (1964).
Lettres de d`hivernage (1973)
Élégies majeures (1979)
La Poésie de l`action: conversation avec Mohamed Aziza (1980)
Ce que je crois. 1988.

MG P36