ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prvo izdanje prve knjige Marije Šimoković.

Autor - osoba Šimoković, Marija, 1947- = Šimoković, Marija, 1947-
Naslov Sam čovek : pesme / Marija Šimoković ; [ilustracije Zoltan Mađar ; fotosi Zlatko Jovanov]
Vrsta građe poezija
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1972
Izdavanje i proizvodnja Subotica : Osvit, 1972 (Subotica : Panonija)
Fizički opis 71 str. : ilustr. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Mađar, Zoltan = Mađar, Zoltan
Jovanov, Zlatko, 1949-2014 = Jovanov, Zlatko, 1949-2014
Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Savremeni pisci`
ISBN (Broš.)
Napomene Tiraž 1.000
Beleška o autoru: str. 69.

Pesme
Ova prva zbirka stihova Marije Šimoković plod je njenog višegodišnjeg upornog i kontinuiranog pesničkog delovanja ovde, usred ovog panonskog podneblja koje okružuje Suboticu. Prve stihove objavila je još kao učenica osnovne škole u „Malim novinama“ i „Zmaju“. Kasnije sarađuje u „Subotičkim novinama“, reviji „Sada“, „Rukoveti“ i drugim publikacijama. Laka naracija, zamišljenost nad stvarima i zbivanjima koji u nepovrat tonu i, razigranost asocijacija, omeđuju skladni poetski svet Marije Šimoković. Premda na trenutak skoro detinje neukrotivi njeni stihovi odzvanjaju u nama svojom sonornošću, budeći duboko zapretano sećanje, ustreptala nadanja i čežnje. Sve to Simokovićeva iskazuje neposredno, raspevano, uverljivim poetskim izrazom i fakturom. I upravo zato treba verovati u istinitost njene lirike koja nam nedvojbeno ukazuje da je reč о talentovanom pesniku koji i te kako ima šta da nam kaže.

Marija Šimoković (Subotica, 21. april 1947), pesnik, prozaista, esejista i prevodilac. Bavila se još pisanjem za pozorište, filmskih scenarija i novinarstvom. Do mature školovala se u rodnoj Subotici, a studije filozofije, smer estetika i etika, završila na Beogradskom univerzitetu. U književnosti javila se zbirkom pesama Sam čovek (1972), da bi do danas objavila još dvanaest knjiga poezije: Iščekujući Jonu (1976), Ne boj se, tu sam (1980), Majstor žudnje (1983), Nebeski bicikl (1987), S/laganje vremena (1992), Poljubac Gustava Klimta, izabrane i nove pesme (1993), Međurečje (1998), Kinovar (2007), Kutija od peska, izabrane pesme (2011), Čuvari privida (2012), Dnevnik razdaljine (2014), Pozajmljena svetlost (2018) i tri romana: Scenografija za vetar (2002. i 2003), Velosiped gospodina Vermeša (2010) i Čitač tragova (2020). Više desetina članaka, eseja i prevoda sa mađarskog objavila je u jugoslovsnekoj i srpskoj periodici.
Na mađarski prevedeni su joj zbirka izabranih pesama (Mariatheresiopolis, 1996), dvoknjižje sa Ištvanom B. Fokijem (Foky, István B.) i roman Scenografija za vetar (Díszlet a szélnek, 2008).
Ovenčana je sa više priznanja: Prva nagrada na Jugoslovenskom festivalu poezije mladih u Vrbasu (1974), Nagrada za knjigu godine Društva književnika Vojvodine (Nebeski bicikl, 1987), dva puta Nagrada „dr Ferenc Bodrogvari“ za stvaralaštvo (Nebeski bicikl, 1988. i S/laganje vremena, 1992), Nagrada „Branko Miljković“ za najbolju knjigu pesama (Kinovar, 2007), Nagrada Gradske biblioteke u Subotici za najbolje zavičajno književno ostvarenje (Velosiped gospodina Vermeša, 2009) ,Zmajeva nagrada Matice srpske (Čuvari privida, 2012) i nagrada Stevan Pešić (Dnevnik razdaljine), 2015.
O poeziji i prozi Marije Šimoković pisali su naši najpoznatiji književni kritičari: Vasa Pavković („Politika“), Bojana Pantović („Politika“), Ljiljana Šop („Srpska reč“), Božidar Milidragović („Večernje novosti“), Teofil Pančić („Vreme“), Bogdan A. Popović (NIN), Đorđe Kuburić („Subotičke novine“), Predrag Protić („Književne novine“), Zorica Jevremović („Praktična žena“), Draško Ređep („Koraci“), Ksenija Katanić („Dnevnik“),Saša Radojčić („Gradina“), Nenad Grujičić („Stražilovo“), Laslo Lantoš („Tiszatáj“, Segedin), Čedo Kisić („Odjek“, Sarajevo), David Kecman („Pokret“), Vladimir Pavić („Revija“, Osijek), Bajram Ibrahim („TAN“, Priština)…
Živi i radi u Beogradu.

MG88 (L)