ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Adresa, 2016.
Izvanredni eseji velikog srpskog pesnika.

Ono što spaja, na izvestan način, sve ove tekstove od poznoromantičarske Kostićeve poezije preko Dučića, Vasiljeva, do savremenih pesnika ili do pripovedača, kao što su Pavić, Mihailović ili Albahari, jeste konstrukt sablasnog, konstrukt privida koji se utemeljuje u svojoj istoričnosti i metamorfozama kao uporište svakog književnog projekta s kojim su autori sa manje ili više umešnosti stvarali svoju interpretaciju sveta.
Od Kostićevih estetizovanih sablasti spasenja, s kojima je gradio utopiju izmirenja svojih ljudskih i materijalnih suprotica na nebu, do uzdrmanih konstrukata ideologija neba, koje se razgrađuju na zemlji na tlu istorije kao čovečanske nesreće, u poeziji Dučića a posebno Vasiljeva, do parodiranja sablasti poezije u likovima povlašćenog znanja ili uloge pesnika u konstruktima moderne koje vidimo u tekstovima savremenih pesnika, složena je istorija ovog fenomena.

Jovan Zivlak (Nakovo, 9. oktobar 1947) srpski je pesnik, kritičar i esejist.
Biografija

Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Polja (1976 — 1983). Od 1986. vodi izdavačku kuću Svetovi. Krajem 2006, osnovao je izdavačku kuću Adresa. Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine do 2011. godine. Kao izdavač, Zivlak zastupa modernu i postmodernu književnost, književnu teoriju, filozofiju i mišljenje.

Osnivač je časopisa Zlatna greda (2001), koji izdaje Društvo književnika Vojvodine, kao i osnivač Međunarodnog novosadskog književnog festivala (2006). Za knjigu Pod oblacima dobio je najuglednije pesničko priznanje u zemlji, nagradu Vasko Popa (2015)[1]

Zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poe­zije u zemlji i inostranstvu. Zivlak je trenutno najprevođeniji srpski živi pesnik.[2]

Pesničke knjige u prevodu: Trepied (francuski, 1981), Penge (mađarski, 1984), Trinožnik (makedonski, 1985), Zol gostin (makedonski, 1991), Il cuore del masca­lazone (italijanski, 1994), Zly host (slovački, 1997), Peni­tenta (rumunski, 1998), Poemes choisis (francuski, 1999), Zol gostin i drugi pesni (makedonski), 2007, Zъl gost i drugi stihove (bugarski, 2008), Gedichte, Mitles­buch 79 (nemački, 2009), Despre gaide (rumunski, 2009), Szczeliny czasu (poljski, 2011), Slizane (bugarski, 2012), Zimski izveštaj (makedonski), 2014, Winterbericht (nemački), 2013), Le roi des oies (francuski, 2014), Informe invernal (španski, Meksiko,2014).

Priredio knjige: Jovan Dučić: Pesme, 1996; Dani­lo Kiš: Autopoetike, eseji, 1999; Dušan Vasiljev: Pesme, 2000; Milorad Pavić: Panonske legende, priče, 2000; Laza Kostić: Među javom i med snom, pesme, 2001; Najlepše pesme Dragana Jovanovića Danilova, 2002; Laza Kostić, Pesme, 2009. godine; Antologija Bran­kove nagrade (1954–2010), 2010, Poezija i este­ti­ka Laze Kostića (zbornik), 2010, Đura Jakšić (zbor­nik), 2012, Branko Radičević (zbornik), 2012: Gde su vrata ( antologija poezije Međunarodnog novosadskog književnog festivala – 10 godina, 2015.

Jovan Zivlak živi i radi u Novom Sadu.[3]
Dela
Jovan Zivlak je objavio knjige pesama:

„Brodar“ (1969)
„Večernja škola“ (1974)
„Čestar“ (1977)
„Tronožac“(1979)
„Čekrk“ (1983)
„Napev“(1989)
„Zimski izveštaj”(1989)
„Čegrtuša“ (1991)
„Ostrvo“ (2001)
„Pesme“ 1979-2005 (2006)
„Obretenje“ (izbor iz poezije 1993,1994,1995,1996)
„O gajdama“ (2010)
„Oni su ušli u naš dom“ (2012)
„Pod oblacima“ (2014)

Nagrade

Jovan Zivlak je dobitnik nagrada:

Nagrada „Mlada Struga” (1974)
Nagrada „Pavle Marković Adamov”, za pesnički opus, 1992.
Nagrada „Kruna despota Stefana Lazarevića” (1993)
Nagrada „Stanislav Vinaver” (1995)
Nagrada „Dušan Vasiljev” (1997)
Zlatna značka KPZ Srbije (1998)
Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu Aurina senka, 2000.
Nagrada „Stevan Pešić” (2001)
Oktobarska nagrada grada Novog Sada (2001)
Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”, 2003.
Velika bazjaška povelja (2006)
Nagrada „Dimitrije Mitrinović” (2010)
Nagrada „Arka” (2014)
Nagrada „Kočićevo pero” (2014)
Nagrada „Vasko Popa” (2015)
Nagrada „Književno žezlo”, Skoplje (2016)
Nagrada „Venac Laze Kostića” (Sombor, 2017)