ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2022.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Sumatra, 2022.

Prva zbirka poezije Milorada Pavića!

Pavićeva poezija u nagoveštaju sugeriše dva božanska principa, ne izmiruje ih u molbi i moljenju, baš kao što odabirom leksike i žanra u celom ciklusu „Palimpsesti“ ostavlja prostor čitaocu za interaktivni pristup (recepcionistički domišljaj), kakav će pisac negovati u svojim proznim ostvarenjima. Čitaočev odabir motiva ili formalnog ustrojstva knjige odvešće ga u smeru vlastitog hermeneutičkog podviga, a ukoliko joj se jednog dana vrati i uoči nove naznake, tad će to za njega biti neka nova knjiga.
Iz pogovora Milana Gromovića

Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. Pavić je bio prozni pisac, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti 17−19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik SANU. Njegova dela prevedena su na većinu svetskih jezika.
Život i delo

Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan.
Spomenik Miloradu Paviću u tašmajdanskom parku, Beograd

Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982).

Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994.

Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine.

Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.

Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković.[1]

Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu.[2]

Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beogradu.[3] U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.[4]

Spomen ploča sa njegovim likom otkrivena je 21. februara 2011. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[5]
Nagrade i priznanja

Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada:

Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu Istorija književnosti baroknog doba, 1971.
NIN-ova nagrada, za roman Hazarski rečnik, 1985.
Nagrada „Meša Selimović”, za roman Predeo slikan čajem, 1988.
Nagrada AVNOJ-a, 1989.
Sedmojulska nagrada, 1989.
Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Predeo slikan čajem, 1990.
Oktobarska nagrada Grada Beograda, za celokupan knjiženi opus, 1992.
Nagrada „Borisav Stanković”, za roman Unutrašnja strana vetra, 1992.
Nagrada „Zlatni beočug”, za životno delo, 1992.
Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, 1994.
Kočićeva nagrada, 1994.
Prosvetina nagrada, za roman Poslednja ljubav u Carigradu, 1994.
Nagrada „Laza Kostić”, za roman Poslednja ljubav u Carigradu, 1995.
Nagrada „Feliks Romulijana”, 1995.
Izuzetna Vukova nagrada, 1996.
Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, za životno delo, 1997.
Nagrada „Račanska povelja”, za ukupno stvaralaštvo, 1997.
Nagrada „Deretina knjiga godine”, za roman Zvezdani plašt, 1998.
Nagrada „Nušićev štap”, za celokupno stvaralaštvo, 1999.
Nagrada „Dušan Vasiljev”, za pripovedački opus, 2000.
Andrićeva nagrada, za ciklus pripovedaka Priče sa savske padine, 2001.
Nagrada „Belovodska rozeta”, 2004.
Visoko priznanje „Dostojevski”, 2004.
Nagrada „Kočićeva knjiga” Zadužbine „Petar Kočić”, 2007.
Počasni doktor Sofijskog univerziteta
Predsednik Srpsko–ukrajinskog društva
Član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta.[6]

Posveta (i potpis) Pavića pesniku Miodragu Pavloviću, deo kolekcije Adligata
Dela

Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str.
Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str.
Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str.
Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str.
Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str.
Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str.
Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str.
Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str.
Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str.
Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma", naučna studija, Beograd 1979, 572 str.
Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str.
Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str.
Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str.
Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str.
Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str.
Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str.
Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str.
Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str.
Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str.
Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str.
Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str.
Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str.
Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str.
Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str.
Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str.
Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str.
Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje)
Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str.
Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str.
Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str.
Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str.
Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str.
Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str.
Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str.
Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str.
Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str.
Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str.
Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str.
Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str.
Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str.
Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str.
Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str.
Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str.
Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str.
Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str.
Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str.
Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str.
Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str.
Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str.
Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str.

Prevodi

Aleksandar Puškin Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949)
Aleksandar Puškin Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952)
U. Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995)
Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995)
Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995)
Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995)
Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995)
Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.)
Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor)
Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin
Aleksandar Puškin Selo i druge pesme
Aleksandar Puškin Drame, poeme, pesme
Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme
Aleksandar Puškin Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor
Čarls Simić: „Pile bez glave“
Aleksandar Puškin „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak)
Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak)

Adaptacije Pavićevih dela
Film i televizija

Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981.
Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993.
Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008.
Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009.

Strip

Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000.

Muzika

„Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku
„Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto
„De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto
„Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006.
„Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom.

Knjige o Paviću

Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305.
Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic
Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića
Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih
Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`.
Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str.
Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G
Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics
Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...)
Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D
Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela)
Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str.
Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik
Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str.
Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str.

Knjige razgovora

Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str.
Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str.
Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1-30 str.